alo.rs Zdravlje
NE UDALJAVAJ SE OD MAME, MOŽE NEKO DA TE OTME!
Deca bez detinjstva
Ne udaljavaj se od mame, može neko da te otme! Ne igraj se u pesku, tu je izvor bakterija! Ne možeš da se kupaš go na plaži jer pedofili vrebaju sa fotoaparatima!
Da li su roditelji previše paranoični ili će ispod staklenog zvona ipak stasati solidna generacija? | Foto: Shutterstock
Tako manje-više izgleda detinjstvo novih generacija kada odvoje oči od monitora i promole nos iz kuće. Jer, svet je „opasno mesto za život“, a „zadatak“ roditelja je da ih od tog sveta (pre)zaštite. Da li je tako?
Brinem, dakle postojim
Briga roditelja donekle je razumljiva, smatra Vladimir Ješić, koordinator sajta „Bebac“.
- Mi smo živeli daleko prirodnije, pod krošnjama drveća neprskanog voća, u travi koja nije bila puna pesticida, spavali smo na dušecima koji nisu imali formaldehid, igrali smo se igračkama koje nisu bile opasne po zdravlje… Objektivno, daleko je veći broj opasnosti koje vrebaju sada, ako uzmemo najbanalniji primer, saobraćaj, igrali smo se na ulicama kojima dnevno prođu tri vozila, a sada ih ima na hiljade – kaže Vladimir, a prenosi „Dobarživot.com“.
Možda se svet promenio, ali se još više promenila slika sveta u glavama roditelja, što nije razlog da decu tretiramo kao da su od sapunice i čuvamo ih pod staklenim zvonom.
- Postoje dva glavna načina prezaštićivanja. Jedni dete štite od napora, od neprijatnih osećanja, pokušavaju da ga usreće, i to dovodi do sindroma razmaženog deteta. To je dete koje je divlje, koje stalno nameće svoju volju, koje trči za užicima i samim tim kada odraste stalno upada u probleme. Drugi štite dete od povreda, od negativnog spoljašnjeg sveta, objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević.
- Roditelji su zaboravili da je njihov cilj da pripreme dete za samostalan život u ljudskom društvu. Umesto toga, oni ih vezuju za sebe i sabotiraju pokušaje mladih ljudi da se odvoje. Nije zadatak roditelja da neprestano brine za dete, već da nauči dete da se brine samo o sebi. Kada dete to nauči, roditelj treba da se oslobodi tog zadatka. Ipak, mnogi kod nas misle da su dužni da do svoje smrti brinu i popuju detetu jer ako ne brinu, ne vole dete – kaže Milivojević.
Sterilno i ušminkano
Šta se, zapravo, desilo i kada se sve preokrenulo? Kako su odjednom pentranje po krošnjama drveća i prljanje u prašini postali tako opasni, a kačenje na Fejsbuk bezbednije od izlaska u park s drugarima? Nada Gertner iz Udruženja vaspitača objašnjava da je velika greška štititi dete od detinjstva, kao i da ogroman udeo u takvom ponašanju roditelja imaju mediji jer šalju poruke o opasnostima koje vrebaju ako ne sterilišemo sredinu, slike na kojima su sva deca čista, lepa, sede za stolom i jedu sladoled koji nikad ne kaplje.
- Uvek su postojale i zaraze i pedofili, samo se sada više priča o tome. Roditelji treba da pođu od svog detinjstva, kako su ga živeli, s kim su se i gde sve igrali i šta su iz toga naučili i poneli u život. Računari, Fejsbuk, TV, sve je to naša stvarnost, a deci dopuštamo da im postanu zamena za život jer je to način da se mi osećamo sigurnije, da ne moramo ništa da preduzmemo u toku njihovog odrastanja. Deci je potrebno ponuditi i sadržaje koji uključuju druge ljude i društvene aktivnosti. Nijedan računar nema emocije, ne mazi i ne može da zameni čitanje priča pred spavanje. Zato je potrebna bliskost između roditelja i deteta – kaže Gertner za portal „Dobarzivot“.
Vrednost iskustva
Iz potrebe da ih zaštitimo, preterujemo, kaže Nada Gertner, ali od života niko nikoga nije zaštitio. Sva deca, pa i odrasli, uče iz svog iskustva, a ako tog iskustva nema, nema ni učenja. Svaki roditelj ima svoj vek trajanja, a sva deca trenutak kada moraju da počnu da donose odluke i da žive svoj život.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs