POLJOPRIVREDA
Higijena je pola proizvodnje!
Poslednjih godina stočarstvo širom sveta povremeno zapada u krize. Svinjarstvo, naročito kod nas, muči trihineloza, govedarstvo, na sreću u svetu, a ne kod nas, muči bolest ludih krava (BSE), a živinarstvo avijarna influenca, ptičji grip. O ovim bolestima svi govore, ali malo je onih koji o njoj govore na pravi način, a to je kako sprečiti ove bolesti. Prevencija je svakako najbolji lek.
Higijena u proizvodnji | Foto: Shutterstock
Trebalo bi nam mnogo vremena kada bismo želeli da iznesemo sve podatke vezane za uslove koje moraju da ispunjavaju objekti za smeštaj pojedinih kategorija živine na živinarskoj farmi, zato evo samo nekih osnovnih napomena.
- Danas se uglavnom koristi podni sistem gajenja živine. Objekti se grade širine 6-12 metara, dužine 90-120 metara. Moraji imati dobru termoizolaciju. Sa unutrašnje strane zidovi moraju biti glatki zbog adekvatnog sanitarnog održavanja, ali i takvi da ih živina ne oštećuje kljucanjem. Pod je uglavnom betonski. U objektu se postavljaju 2-3 pokretne pregrade koje imaju ulogu da podele objekat na više delova kako bi se prvih dana tova koristio samo jedan deo objekta. Kapacitet u objektima se kreće od 7.200 do 20.000.
- Objekti za tov pilića se mogu graditi sa prozorom i bez njega. Ukoliko nisu predviđeni prozori, potrebno je obezbediti veštačko osvetljenje.
- Kada je u pitanju temperatura vazduha u živinarskim objektima, njoj treba posvetiti značajnu pažnju. Pilićima starosti od 1. do 10. dana treba obezbediti tempeaturu vazduha od 30 do 36ºC. Temperaturu vazduha u objektu treba snižavati svake nedelje za 2ºC. Na ovaj način temperatura se dovodi na nivo 21ºC do kraja 4. ili 5. nedelje tova. Za regulaciju toplote velike farme koriste centralni sistem grejanja različitog tipa.
- Kako živina ima veliki obim plućne ventilacije i izlučuje velike količine ugljen-dioksida i vodene pare, provetravanje objekata predstavlja jedan od najvažnijih zoohigijenskih zahteva. Optimalna vlažnost vazduha u objektu se kreće između 60 i 75% i postiže se adekvatnim sistemom ventilacije. Naravno, u zimskom periodu vlažnost treba da bude niža.
- Ishrana pilića do uzrasta od 7 dana se sprovodi ispod veštačke kvočke, na svakih 100 pilića potrebno je obezbediti 0,6 m² prostora za ishranu. Za starije piliće koriste se automatske viseće ili dužinske hranilice. Brojleri se uvek hrane po volji, ali u prvim danima života treba im davati manje količine hrane 5-6 puta dnevno kako bi izbegli kontaminaciju i rasturanje hrane. Pored hrane, ne treba zaboraviti na vodu kao izuzetno značajan faktor u ovoj proizvodnji. Dnevna potrošnja vode po piletu iznosi 150-250 cm³ po grlu na dan, međutim, zbog isparavanja potrebno je obezbediti 300-400 cm³ vode po grlu dnevno.
Reč stručnjaka
Sagovornik magazina „Agrobiznis“ profesor dr Brana Radenković Damnjanović, redovni profesor Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu i šef Katedre za zoohigijenu, kaže da savremena proizvodnja u stočarstvu postavlja pred veterinarsku nauku i praksu čitav niz novih problema.
- Dok je u proteklom periodu u praktičnoj veterinarskoj delatnosti dominirala terapija kao izraziti zahvat individualnog tretiranja životinja, savremena stočarska proizvodnja naglašava potrebu preventivnih zahvata u zaštiti zdravlja životinja. Ovaj proces zahteva dva pravca: jedan, brigu o celini zapata, a drugi brigu o jedinki, što ovaj savremeni pristup čini veoma složenim i multidisciplinarnim - kaže profesorka Radenković Damnjanović.
Standardizacija u službi prevencije
Pilići | Foto: Shutterstock
Veliki broj slučajeva toksiko infekcija nastalih kao posledica različitih vidova kontaminiranosti hrane, od kojih jedan broj ima tragične posledice, izaziva u svetu sve veću zabrinutost. Preventivni koncept analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP), kao najznačajniji deo integralnog sistema upravljanja kvalitetom (QMS), sve više osvaja svet, ulazeći u zakonske propise pojedinih država. Sanitarne standardne operativne procedure (SSOP) predstavljaju inegralni deo HACCP sistema i one, kako prenosi magazin „Agrobiznis“, predviđaju:
- Bezbednost vode koja se koristi u procesima proizvodnje i za održavanje higijene
- Higijenu svih površina koje dolaze u kontakt sa hranom (PKH), uključujući opremu, pribor, alat, radnu odeću i obuću
- Sprečavanje unakrsne kontaminacije
- Održavanje higijene svih glavnih i pomoćnih prostorija, posebno, garderoba, toaleta i tuš kabina
- Održavanje lične higijene zaposlenih i stalnu plansku kontrolu zdravstvenog stanja zaposlenih
- Zaštitu hrane, ambalaže i PKH od kontakata sa mazivima, gorivom, pesticidima i drugim hemijskim, fizičkim i biološkim agensima
- Adekvatno označavanje, skladištenje i upotreba toksičnih jedinjenja, kao i korišćenje izdvojenih, obeleženih i obezbeđenih prostorija za skladištenje ovakvih materija
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs