alo.rs Zdravlje
ČETKICE U RUKE
Higijena vraća osmeh!
Posle karijesa, parodontopatija je najrasprostranjenije oboljenje usta! Čak 90 odsto stanovništva ima neki oblik ove bolesti. Ne može biti izlečena, samo zaustavljena, a pravilna oralna higijena i redovne posete zubaru su jedina preventiva.
Pranje zuba | Foto: Shutterstock
Mi i Škoti
- Ko ima zube, ima paradontopatiju u manjoj ili većoj meri, jer besprekorna higijena usta ne postoji. Uvek se nađe neko mesto koje nismo očistili, što je raj za bakterije koje izazivaju paradontopatiju. Postoje dve vrste ove bolesti, degenerativna i zapaljenska. Prva je uglavnom nasledna i s manje simptoma, a druga je posledica neadekvatne higijene uz izraženije simptome – kaže za “Alo!” stomatolog Todor Mančić.
Podaci govore da su Srbi gotovo na samom dnu evropske lestvice kad je oralna higijena u pitanju, a u lošijem stanju su samo zubi u Škota. Da podsetimo, pranje zuba najmanje dva puta dnevno u trajanju od pet minuta je obavezno, a na raspolaganju su nam još i konac za zube, međudentalna četkica i sredstva za ispiranje usta.
- Simptomi bolesti su crvenilo, oticanje i krvarenje desni, njihovo povlačenje, a u završnoj fazi klaćenje i ispadanje zuba. Prvi znaci najčešće se javljaju između 20. i 30. godine. Opasnost je što parodontopatija ne boli (osetljivost na toplo, hladno i slatko ili neodređen, konstantan tup bol) sve dok ne dođe do komplikacija, te su redovne (jednom u šest meseci) posete stomatologu od izuzetne važnosti kako bi se bolest na vreme uočila - kaže Mančić.
Nakon dijagnoze
Parodontopatija ne može biti izlečena, samo zaustavljena. Nakon dijagnostikovanja, pacijente treba obučiti i motivisati da promene svoje higijenske navike, što oni obično i čine. No, osim pravilne higijene, tu je i nekoliko hirurških zahvata koji mogu da poprave stanje.
- Plan lečenja parodontopatije obuhvata niz mera. U ordinacijama se koriste posebne četkice i gumice za uklanjanje dentalnog plaka, kao i specijalne paste koje sadrže abrazivne materije. Pored dentalnog plaka, valja ukloniti i sve ostale zubne naslage, pre svega zubni kamenac, ručnim instrumentima ili pomoću ultrazvučnih aparata. Kasnije lečenje ogleda se u delovanju na parodontalne džepove kako bi se smanjili ili uklonili, a mogu se primenjivati i hirurški zahvati na gingivi, režanj operacija i gingivektomija - kaže za “Alo!” dr Maksim Labus, stomatolog iz Doma zdravlja “Dr Ristić”.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs