Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Zdravlje

LJUDSKO TELO I VREMENSKE OSCILACIJE

Imate li tegobe zbog čestih temperaturnih promena?

Autor: N.Jovanović | 29.04.2015 - 11:15:00h | Komentara: 0

U ponedeljak je u našoj zemlji na nekim mestima izmerena temperatura i do 29 stepeni celzijusa. Utorak je bio malo hladniji ali takođe sa prijatnom temperaturom, sve do predveče kada je došlo do naglog zahlađenja. Danas će maksimalna temperatura ići do 13 stepeni. Koliki je to zapravo šok za ljude? Ljudski organizam kao deo prirode prati spoljašnje uticaje i adekvatno reaguje, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.

Beograd

Beograd | Foto: Profimedia.rs

Kod mladih i zdravih ljudi ove tegobe su blage i skoro neprimetne dok kod starijih i hroničnih bolesnika mogu biti toliko izražene da zahtevaju poseban tretman a u nekim slučajevima i hospitalizaciju. Tegobe se ne javljaju uvek istovremeno kada i vremenske oscilacije. Često ih možemo osetiti neposredno pre ili posle vremenskih promena. Šta se u organizmu tačno dešava da na ove pojave  tako burno reaguje, bez obzira na razvoj medicine kao nauke, još uvek nije tačno utvrđeno ali s druge strane to nije razlog da negiramo da uticaji vremena na zdravlje zaista postoje.

glavobolja

Glavobolja se često javlja pri meteorološkim oscilacijama

 
Ko je najosetljiviji na vremenske oscilacije?

Gotovo sve osobe reaguju na nepovoljne vremenske prilike ali su najosetljivije one koje pripadaju grupi meteoropata. Meteoropata je čovek kod koga su pojava tegoba ili pogoršanje osnovne bolesti redovno povezani sa određenim vremenskim prilikama. Meteoropatske reakcije nisu rezervisane samo za bolesne ljude već se javljaju i kod inače potpuno zdravih osoba. Statistički meteoropate su najčešće žene srednjih godina, hronični bolesnici, starije osobe.

Šta su meteoropatije?
Meteoropatije se definišu kao grupa simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promene jednog ili više meteoroloških faktora kao što su: temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kišu i grmljavinu kao i efekat jonizacije.

Merenje krvnog pritiska

Merenje krvnog pritiska | Foto: Profimedia

Kako se meteoropatije manifestuju?
U zavisnosti od starosti, pola kao i opšteg zdravstvenog stanja i tegobe koje su uzrokovane vremenskim oscilacijama se razlikuju. Kod zdravih i mladih ljudi tegobe su i slabije izražene. Najčešće su to: umor, promene raspoloženja, smanjena koncentracija, apatija, poremećaj spavanja. Mogu se javiti i glavobolje, reumatski bolovi, bolovi na području starih povreda i ožiljaka, nesvestica, vrtoglavica, kao i srčane tegobe (lupanje srca, porast krvnog pritiska).

Glavobolja

Glavobolja | Foto: Profimedia

Kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika pored ovih tegoba koje su jače izražene, javlja se i pogoršanje simptoma osnovne bolesti pa je tako:
• Kod srčanih bolesnika, pušača i starijih osoba, zapaženo povećanje učestalosti srčanih i moždanih udara.
• Kod osoba koje imaju bolesti respiratornog trakta veća je učestalost pojave astme, upale bronhija i pluća.
• Kod osoba koje imaju kamence povećana je učestalost bubrežnih i žučnih napada.
• Kod čiraša je povećana učestalost pojave bolova.

Kako se objašnjava pojava ovih tegoba?
Određena vremenska stanja pri dužem zadržavanju iznad jednog područja uslovljavaju određeno adaptiranje organizma. Međutim, ukoliko organizam nije u mogućnosti da se brzo prilagodi na naglu vremensku promenu reaguje tako što hipofiza povećava lučenje ACTH ili hormona stresa. Kod meteoropata se javlja osećaj teskobe i razdražljivosti. Istovremeno se smanjuje lučenje endorfina, koji je inače prirodno sredstvo protiv bola pa se prag bola smanjuje a subjektivni osećaj bola se pojačava.

Glavobolja

Glavobolja | Foto: Profimedia

Drugi razlog pojačanja bola objašnjava se zakonima fizike. Usled pada atmosferskog pritiska dolazi do širenja tečnosti i gasova, izuzetak nisu ni sinovijalna tečnost i vazduh unutar zglobnih ovojnica, što može da uzrokuje pritisak na tkivo koje je pod upalom ili povredom pa se bol pojačava. Na isti način se pojačavaju i sinusne glavobolje itd.

Dolazak hladnog fronta povećava učestalost srčanih i moždanih udara. Na hladnoću organizam reaguje tako što se krvni sudovi kontrakuju kako bi se smanjilo odavanje toplote. Ovo za posledicu ima povećanje otpora u kardiovaskularnom sistemu, srce se dodatno opterećuje i krvni pritisak raste.
Nasuprot niskim temperaturama visoke temperature deluju tako što se krvni sudovi šire i krvni pritisak pada. Da bi se telo rashladilo pojačano je znojenje pa samim tim i gubitak tečnosti. Ukoliko se tečnost ne nadoknađuje dolazi do dehidratacije, mozak se slabije snabdeva krvlju pa se javljaju nesvestice i vrtoglavice. Krv postaje gušća pa se povećava sklonost ka zgrušavanju i samim se povećava i mogućnost nastanka srčanog i moždanog udara.
Da li je moguće ublažiti negativni uticaj vremenskih prilika na zdravlje?
Moguće je. Da bi ste u tome uspeli oslonite se na biometeorološku prognoza. Ona sadrži sadrži opis meteorološke situacije i najavljuje dolazak onih vremenskih prilika koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi. Na osnovu ove prognoze osetljivim osobama se daju i saveti o ponašanju, npr izbegavanje fizičke aktivnosti, poseban oprez itd.

Kurkuma regeneriše  jetru, a zeleni čaj i  beli luk podstiču  izbacivanje toksina

Kurkuma regeneriše jetru, a zeleni čaj i beli luk podstiču izbacivanje toksina | Foto: Shutterstock

Cilj prognoze je da se osetljive osobe blagovremeno upozore kako bi se vremenski uticaji na njihovo zdravlje sveli na minimum. Generalno, preduslov za dobro zdravlje pa samim tim i ublažavanje uticaja meteoroloških kolebanja su: pravilna ishrana, unos dovoljnih količina tečnosti (najbolje vode), dovoljno sna. Ukoliko je osoba koja je meteoropata istovremeno i hronični bolesnik neophodno je da se pridržava propisane terapije i da ukoliko primeti da se stanje pod uticajem vremena pogoršava obavesti svog lekara kako bi se terapija dodatno prilagodila.

Šetnja

Šetnja | Foto: Foto: Profimedia

Meteoropate bi trebale da bar pola sata dnevno provedu na svežem vazduhu, daleko od saobraćajne gužve i ulične vreve. Preporučuje se pešačenje kao i tuširanje naizmenično toplom pa hladnom vodom kako bi se ubrzala cirkulacija.
Svest o značaju uticaja vremena na zdravlje ljudi, naročito hroničnih bolesnika, sve je veća. Mnoge razvijene zemlje osnovale su specijalizovane ustanove i centre kao što je „Centar za istraživanja medicinske bioklimatologije, biotehnologije i medicine prirode”, Univerziteta u Milanu koji proučava ove uticaje i shodno tome priprema specifične prognoze vremena za meteoropate.

Utiču li vremenske prilike na raspoloženje?

Dugo se verovalo da je uticaj vremenskih prilika na raspoloženje veliki. Studija koju su sproveli naučnici Humoboldt Univerziteta u Nemačkoj je pokazala da baš i nije tako. U ovoj studiji učestvovalo je 1233 ispitanika iz različitih krajeva Nemačke. Ispitanici su u toku mesec dana svakog dana ispunjavali upitnik o svojim kako pozitivnim tako i negativnim emocijama koje su za taj dan vezane. Ti izveštaji su upoređivani sa izveštajima Nemačkog Instituta za vreme koji su sadržali srednju temperaturu, jačinu vetra i trajanje dana.

Nagli  prestanak  trčanja  može biti  fatalan!

Nagli prestanak trčanja može biti fatalan!

Došlo se do iznenađujućih rezultata. Kod najvećeg broja ljudi vreme nije imalo uticaja na raspoloženje ili, bolje rečeno više sunca, manje vetra kao i više srednje temperature nisu učinili da se ljudi osećaju srećnijim. Ova studija je utvrdila i da tmurno vreme može da bude jedan od faktora neraspoloženja ali da jasna povezanost ipak ne postoji što bi značilo da niske temperature, kiša i vetar imaju mnogo manje uticaja na raspoloženje nego što se to ranije mislilo.


S obzirom da se studija radila u Nemačkoj neki naučnici nisu prihvatali ovakve rezultate pripisujući ih specifičnom mentalitetu Nemaca, međutim slične studije rađene su i na području Amerike i rezultati su bili slični. Vremenske prilike imaju minimalan uticaj na raspoloženje.


Sezonski afektivni poremećaj

Sezonski afektivni poremećaj je oblik depresije od koga pati veoma mali broj ljudi (1/1.000.000). Osnovni znaci ovog poremećaja su: značajan pad energije i raspoloženja svake jeseni i zime. Osoba koja pati od ovog poremećaja ima veliku potrebu za snom (u toku letnjih meseci prosečno spava oko 7 sati dok u toku jeseni i zime spava duže od 10-12 sati i to oseća kao nedovoljno), teško se budi, nema koncentraciju, nema interesa za svakodnevne aktivnosti, bezvoljna je, izbegava ljude, dobija na težini, ima potrebu za hranom koja je bogata ugljenim hidratima, nije seksualno aktivna.

Depresija | Foto: Profimedia

Depresija | Foto: Profimedia


Za ovaj poremećaj je karakteristično da se svi ovi simptomi gube sa dolaskom proleća. Ukoliko osoba pati od blagih formi sezonskog afektivnog poremećaja preporučuje se da što više vremena provodi napolju ili ukoliko to nije moguće koristi svaku priliku da bar sedi pored prozora a ukoliko pati od težih formi neophodna je terapija.

Zdravlje

Redovno kontrolišite zdravlje da bi predupredili neželjene ishode


Kod ovog poremećaja jako dobri rezultati postižu se primenom svetlosne terapije. Ukoliko svetlosna terapija ne da rezultat lekar će prepisati odgovarajući antidepresiv i preporučiti psihoterapiju. Pored sezonskog afektivnog poremećaja koji je karakterističan za jesenji i zimski period, postoje ljudi koji pate od suprotnog poremećaja. Oni se jako dobro osećaju zimi ali kako dani postaju topliji njihovo raspoloženje postaje lošije i javljaju se simptomi koji su suprotni od onih koji karakterišu zimske afektivne poremećaje.

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP