LJUDSKO TELO I VREMENSKE OSCILACIJE
Imate li tegobe zbog čestih temperaturnih promena?
U ponedeljak je u našoj zemlji na nekim mestima izmerena temperatura i do 29 stepeni celzijusa. Utorak je bio malo hladniji ali takođe sa prijatnom temperaturom, sve do predveče kada je došlo do naglog zahlađenja. Danas će maksimalna temperatura ići do 13 stepeni. Koliki je to zapravo šok za ljude? Ljudski organizam kao deo prirode prati spoljašnje uticaje i adekvatno reaguje, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.
Beograd | Foto: Profimedia.rs
Glavobolja se često javlja pri meteorološkim oscilacijama
Ko je najosetljiviji na vremenske oscilacije?
Šta su meteoropatije?
Merenje krvnog pritiska | Foto: Profimedia
Glavobolja | Foto: Profimedia
• Kod osoba koje imaju bolesti respiratornog trakta veća je učestalost pojave astme, upale bronhija i pluća.
• Kod osoba koje imaju kamence povećana je učestalost bubrežnih i žučnih napada.
• Kod čiraša je povećana učestalost pojave bolova.
Kako se objašnjava pojava ovih tegoba?
Glavobolja | Foto: Profimedia
Dolazak hladnog fronta povećava učestalost srčanih i moždanih udara. Na hladnoću organizam reaguje tako što se krvni sudovi kontrakuju kako bi se smanjilo odavanje toplote. Ovo za posledicu ima povećanje otpora u kardiovaskularnom sistemu, srce se dodatno opterećuje i krvni pritisak raste.
Kurkuma regeneriše jetru, a zeleni čaj i beli luk podstiču izbacivanje toksina | Foto: Shutterstock
Šetnja | Foto: Foto: Profimedia
Svest o značaju uticaja vremena na zdravlje ljudi, naročito hroničnih bolesnika, sve je veća. Mnoge razvijene zemlje osnovale su specijalizovane ustanove i centre kao što je „Centar za istraživanja medicinske bioklimatologije, biotehnologije i medicine prirode”, Univerziteta u Milanu koji proučava ove uticaje i shodno tome priprema specifične prognoze vremena za meteoropate.
Utiču li vremenske prilike na raspoloženje?
Dugo se verovalo da je uticaj vremenskih prilika na raspoloženje veliki. Studija koju su sproveli naučnici Humoboldt Univerziteta u Nemačkoj je pokazala da baš i nije tako. U ovoj studiji učestvovalo je 1233 ispitanika iz različitih krajeva Nemačke. Ispitanici su u toku mesec dana svakog dana ispunjavali upitnik o svojim kako pozitivnim tako i negativnim emocijama koje su za taj dan vezane. Ti izveštaji su upoređivani sa izveštajima Nemačkog Instituta za vreme koji su sadržali srednju temperaturu, jačinu vetra i trajanje dana.
Nagli prestanak trčanja može biti fatalan!
Došlo se do iznenađujućih rezultata. Kod najvećeg broja ljudi vreme nije imalo uticaja na raspoloženje ili, bolje rečeno više sunca, manje vetra kao i više srednje temperature nisu učinili da se ljudi osećaju srećnijim. Ova studija je utvrdila i da tmurno vreme može da bude jedan od faktora neraspoloženja ali da jasna povezanost ipak ne postoji što bi značilo da niske temperature, kiša i vetar imaju mnogo manje uticaja na raspoloženje nego što se to ranije mislilo.
S obzirom da se studija radila u Nemačkoj neki naučnici nisu prihvatali ovakve rezultate pripisujući ih specifičnom mentalitetu Nemaca, međutim slične studije rađene su i na području Amerike i rezultati su bili slični. Vremenske prilike imaju minimalan uticaj na raspoloženje.
Sezonski afektivni poremećaj
Sezonski afektivni poremećaj je oblik depresije od koga pati veoma mali broj ljudi (1/1.000.000). Osnovni znaci ovog poremećaja su: značajan pad energije i raspoloženja svake jeseni i zime. Osoba koja pati od ovog poremećaja ima veliku potrebu za snom (u toku letnjih meseci prosečno spava oko 7 sati dok u toku jeseni i zime spava duže od 10-12 sati i to oseća kao nedovoljno), teško se budi, nema koncentraciju, nema interesa za svakodnevne aktivnosti, bezvoljna je, izbegava ljude, dobija na težini, ima potrebu za hranom koja je bogata ugljenim hidratima, nije seksualno aktivna.
Depresija | Foto: Profimedia
Za ovaj poremećaj je karakteristično da se svi ovi simptomi gube sa dolaskom proleća. Ukoliko osoba pati od blagih formi sezonskog afektivnog poremećaja preporučuje se da što više vremena provodi napolju ili ukoliko to nije moguće koristi svaku priliku da bar sedi pored prozora a ukoliko pati od težih formi neophodna je terapija.
Redovno kontrolišite zdravlje da bi predupredili neželjene ishode
Kod ovog poremećaja jako dobri rezultati postižu se primenom svetlosne terapije. Ukoliko svetlosna terapija ne da rezultat lekar će prepisati odgovarajući antidepresiv i preporučiti psihoterapiju. Pored sezonskog afektivnog poremećaja koji je karakterističan za jesenji i zimski period, postoje ljudi koji pate od suprotnog poremećaja. Oni se jako dobro osećaju zimi ali kako dani postaju topliji njihovo raspoloženje postaje lošije i javljaju se simptomi koji su suprotni od onih koji karakterišu zimske afektivne poremećaje.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs