Međutim, jedna studija koju je sprovelo Američko udruženje pedijatara otkrila je da 50 odsto roditelja očekuje od dece da prilikom obroka “počiste tanjir”, dok jedna trećina roditelja tera decu da jedu i više od toga, čak i nakon što se zasite.

Istraživači su otkrili da je ovakva praksa veoma štetna za dobrobit dece i savetuju roditelje da umereno hrane decu, a ne da ih uče da preteruju u hrani.

Linda Gilmor, psiholog sa univerziteta u Kvinslednu istraživala je navike u ishrani kod dece i zaključila je da oni koji su odrasli sa nekim poremećajem u ishrani obično teže da preuzmu kontrolu nad svojim telom, jer misle da im je to na neki način oduzeto. Ona smatra da “roditelji ne treba obroke da pretvore u borbu za prevlast, jer postoje dokazi da poremećaji u ishrani poput anoreksije potiču upravo iz te želje da se preuzme kontrola nad svojim telom”.

Ako se dete tera da sedi za stolom dok ne pojedu sve što mu je servirano, to se pretvori u borbu oko toga ko ima kontrolu nad navikama u ishrani, što kasnije može dovesti do problema sa ishranom.

Studija sprovedena 2007. godine otkrila je da 85 posto roditelja tera decu da jedu više nego što im treba. Istraživanje je pokazalo da 83 odsto dece jede više nego što im je potrebno, dok 38 odsto jede umereno do previše. A roditelji se koriste raznim “oružjem” ne bi li naterali decu da jedu, od ubeđivanja, hvaljenja, nagrađivanja do pretnji i svađi. Majke obično hvale devojčice za jelo, dok očevi obično koriste taktiku pritiska na dečake.

Zaključci istraživanja su da su roditelji teraju decu da jedu više nego što im je potrebno, umesto da ih uče da slušaju svoj organizam i da “kupe” signale kada su siti ili gladni, kao i da roditelji samo treba da nauče decu šta je zdravo, a šta štetno, a da deca treba da odluče koliko će da jedu.