"Istraživanje je pokazalo da se deca do tri godine u Srbiji generalno nezdravo hrane jer slatkiši, grickalice, brza hrana čine preveliki deo njihove ishrane", rekla je Sandra Panić iz agencije Masmi tokom druženja “Humana mama zna šta je zdrava hrana” u Mikser Hausu.
Dodajući da istraživanje pokazuje da slatkiši, grickalice i brza hrana čine oko sedam odsto dečje ishrane, ona je upozorila i da se sa povećanjem starosti deca sve više nezdravo hrane.
Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo i da majke prerano prekidaju dojenje koji je najbolji i najprirodniji način ishrane bebe.
Kako je objasnila, više od polovine majki dojenje prekinu već u sedmom mesecu.
Navodeći da je istraživanje obuhvatilo 500 majki, ona je istakla da postoje demografske i socioekonomske razlike.
"Deca iz urbanijih naselja, obrazovanijih i porodica sa višim primanjima se zdravije hrane nego deca koje dolaze iz porodica sa nižim prihodima, gde je obrazovanje majki niže ili deca iz ruralnih naselja u Srbiji", rekla je Panić.
Doktor Goran Vukomanović, pedijatar Dečje univerzitetske klinike Tiršova kaže da su rezultati zabrinjavajući, jer pokazuju da majke nemaju dovoljno obrazovanja pre svega kada se govori o nemlečnoj ishrani.

Navodeći da bi voleo da je veći procenat majki dojio, on je rekao da je potrebno proširiti priču, edukovati majke o prednosti njihovog mleka, ali pre svega o katastrofalnom preranom uvođenju slatkiša i grickalica koje su pogubne po zdravlje beba.
"’Nema dileme mamino mleko je nezamenjivo. Kada poredimo majčino mleko sa svim ostalim namirnicama to je neuporedivo, ali ako majka iz objektivnih razloga ne može da doji onda ne treba da se daje kravlje mleko. U toj varijanti je daleko bolji izbor odgovarajuća adaptirana formula", rekao je Vukomanović.
Druženju povodom obeležavanja Svetskog dana roditelja prisustvovala je i Jelena Rašović trudnica koja je ušla u deveti mesec koja ističe da je zahvaljujući školi roditeljstva dobila veći deo informacija o zdravoj ishrani dece.
‘’Veliki broj informacija žene ne znaju i treba neko da ih edukuje. U domovima zdravlja i porodilištima ljudi nemaju dovoljno vremena, a internet nije dobar put jer svako ima različito iskustvo’’, rekla je Rašović.
Istraživanje je pokazalo da je, kada je reč o dojenju, većina majki - devet od deset dojila decu u nekom periodu njihovog razvoja, kao i da prepoznaje značaj i benefite te vrste ishrane.
Gotovo sve učesnice u istraživanju, 98 odsto njih, smatra da je dojenje zdravo, dok jedna četvrtina veruje da ono pomaže u zbliživanju majke i deteta.
Ipak, većina ispitanica prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci, njih oko 54 odsto.
Istraživanje je pokazalo i da većina mama - 62 odsto, u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40 odsto) ili kao osnov ishrane (22 odsto).
Period pre šestog meseca za većinu majki (63 odsto) je preloman trenutak kada prvi put uvode čvrstu hranu - počinju najčešće sa šargarepom (49 odsto), jabukom i krompirom (po 38 odsto).
U svakodnevnoj ishrani mališana najviše je zastupljeno voće i povrće 37 odsto, mlečni proizvodi 30 odsto, meso 26 odsto, dok slatkiši, grickalice i brza hrana čine oko sedam odsto dečje ishrane.