Leka trenutno nema, dok simptomi mogu biti efikasno kontrolisani kod većine ljudi. Upravo zato nedavno je upućen apel nadležnim organima da se obezbedi dostupnost adekvatne terapije i lečenje, kao i želja da se razbiju predrasude o ovoj bolesti…

Nije zarazna
- Psorijaza je jedna od najčešćih imunoloških bolesti. Čak 150.000 obolelih u Srbiji svakodnevno se bori i živi sa ovom bolešću. Može je dobiti svako i bilo kada, podjednako pogađa muškarce i žene, a najčešće se javlja između 15. i 25. godine - objašnjava Goran Filipović iz Udruženja “Pacijenti protiv psorijaze 3P”.
Za psorijazu je karakteristična pojava crvenila, zadebljanja kože u vidu riblje krljušti, te pojačano perutanje i svrab, bol ili krvarenje. Može se javiti bilo gde na telu: na glavi, genitalijama, gornjim i donjim ekstremitetima, tabanima, noktima. Nije zarazna niti je posledica izloženosti virusu ili klicama. Ne možete je dobiti od nekoga ili je preneti.
- Bolest se može ispoljiti kao samo nekoliko pečata na koži ili može zahvatiti velike površine, pa se na osnovu raširenosti deli na blagu, umerenu i tešku. Na svu sreću, teška psorijaza javlja se kod 5-10 odsto obolelih, mada s obzirom na učestalost, to ipak iznosi oko 10.000 njih, samo u Srbiji - kaže dermatolog dr Mirjana Milinković iz KC Srbije.

Multisistemska
Psorijazu prati povećan rizik od drugih teških bolesti, te se može smatrati multisistemskom…
- Ova saznanja su naročito aktuelizovana u poslednjih desetak godina. Treba imati na umu da psorijaza nisu samo ljuspice, kako se to često navodi, čak i u lekarskim krugovima. Kod svakog trećeg obolelog razvije se i psorijatični artritis. Postoji šansa od čak 58 odsto za nastanak ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja, a 46 odsto je verovatnoća da oboleli ima i dejabetes tipa 2. Od depresije boluje svaki četvrti, dok 20 odsto koristi antidepresive. Preko 32 odsto ima problem sa alkoholom, a čak njih 10 procenata razmišlja o samoubistvu - opominje dermatolog prof. dr Radoš Zečević sa Vojnomedicinske akademije.
Oboleli veoma često imaju problem pri zapošljavanju, kao i pri interakcijama na radnom mestu. Teško nalaze životne partnere i imaju značajne teškoće u fizičkim kontaktima. Diskriminisani su u javnom prevozu, na plažama, u parkićima…
- Dovoljno je da čovek ima pečat na glavi ili rukama, a radi u banci, i već je onesposobljen da normalno funkcioniše. Bolest jeste nezlečiva (a koja osim infekcija i trauma jeste?), a naš cilj je da pacijentu pružimo takav kvalitet života da zaboravi na nju - dodaje profesor Zečević.