ALARMANTNO

Rak debelog creva ubije 2.500 Srba godišnje!

Autor: N. L. | 27.03.2015 - 07:00:00h | Komentara: 0

U Srbiji godišnje od malignih tumora debelog creva i rektuma oboli oko 4.000 ljudi i umre više od 2.500 osoba oba pola. Ovi tumori su druga po učestalosti vrsta raka od koje obolevaju i umiru muškaraci, dok je na listi uzročnika smrti žena ova bolest na trećem mestu. Mart je svetski mesec borbe protiv tumora debelog creva i rektuma, a ove godine je prvi put obeležen i Svetski dan metastatskog kolorektalnog karcinoma pod sloganom „Testiraj se“.

- Ne možemo dovoljno da naglasimo značaj ranog otkrivanja bolesti, tačnije neophodnost skrininga nakon 50. godine života. Kod četvrtine pacijenata kancer je dijagnostikovan kada se već raširio (metastazirao) - opominje prim. dr Davorin Radosavljević iz Instituta za onkologiju i radiologiju.
Rak kolona i rektuma je podmukla bolest čiji se simptomi javljaju tek u uznapredovaloj fazi.

- Ako je tumor zahvatio početak debelog creva, bliže slepom crevu, simptom može da bude samo anemija ili vezana creva. U slučaju da je bliže rektumu, mogući znaci su krv u stolici, poremećaj stolice (smena dijareje i opstipacije) ili otežano pražnjenje - objašnjava dr Vladimir Kovčin, onkolog. Faktori koji utiču na ovu bolest su pre svega godine, donekle genetika, a potom stil života i ishrana.
- U kulturama gde se jede manje mesa, stopa obolelih je daleko manja. Vegetarijanska ishrana je odlična preventiva, kao i mediteranska, koja se bazira na ribi, povrću i maslinovom ulju... Fizička aktivnost smanjuje rizik - naglašava onkolog.

Metastatski karcinom debelog creva (mCRC) nastaje kada se karcinom proširi na druge delove tela, najčešće jetru. Leči se kombinacijom hirurgije, hemioterapije, radioterapije i ciljane biološke terapije, koja produžava život i smanjuje veličinu tumora, omogućavajući potencijalno izlečenje uz hirurški zahvat.

- Rak je borba „dobrih“ i „loših“ gena, u kojoj su ovi drugi (RAS geni) odneli pobedu, tako da se kancer sada već može napraviti i laboratorijski. Ovo nam daje mogućnost da lekove pravimo ciljano, prema rezultatima RAS biomarker testa, koji otkriva dve vrste ovih gena, mutirane i nemutirane. Pacijenti sa nemutiranom verzijom su kandidati za biološku terapiju, koja daje tri puta veći uspeh - kaže dr Siniša Radulović, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije. To u praksi znači da je prosečni vek preživljavanja produžen sa 10 na 30 meseci.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs