Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Zdravlje

JADRANKA NOVAKOV: KAKO SAM POBEDILA KANCER (2)

Rešila sam da živim

Autor: E. A. | 08.04.2015 - 07:00:00h | Komentara: 0

Jadranka Novakov (45), majka, supruga, uspešna poslovna žena, na prvi pogled imala je savršen život. Sve dok nije otkrila da boluje od opake bolesti... Srećom, uspela je da je pobedi. U ličnoj ispovesti koju će „Alo!“ u nastavcima objavljivati sledećih dana Jadranka, tekstom napisanim iz dubine duše, svim ženama otkriva kako da se bore i pobede...

„Mogu da pobedim“

„Mogu da pobedim“

„Tokom sveg tog vremena, od pogleda u ogledalu, nekako sam osećala da više ništa neće biti isto. I da moj život poprima drugi tok. U trenutku biopsije, kada sam već zasigurno znala da nalaz nije dobar, gledajući tužan izraz lica moje drage prijateljice koja mi je radila sve te preglede, najednom kao da je sva snaga iščilela iz mene... Jedina misao koja mi je prošla kroz glavu je bila kako će moja Lara proći kroz to sve? I gutajući strah, pokušavajući da smirim lupanje srca, osetih jezu i izdajničku suzu koja je kliznula niz obraz...


Upitah je: „Zašto ja? Otkud meni da se to desi? Šta i kako dalje?“. Pomilovala me je nežno po obrazu i rekla: „Borićeš se. Kako si se izborila sa svime do sada i ovo ćeš pobediti“.

- Imaš šansu. Ti to možeš! - dodala je. Tužno sam se osmehnula i shvatila. Koliko god trnovit put preda mnom bio... ipak je put. I ja ću pobediti!

Moja porodica je naravno i nažalost tu vest, čini mi se, primila teže od mene. Valjda smo mi žene od rođenja „trenirane“ da budemo jake, podmećemo leđa za svoje drage i nekako po uzoru na naše majke, stoički i uspravno podnosimo sve teškoće, samo da zaštitimo svoje najmilije. Ili nas saznanje da nam se desio rak, toliko parališe da otupimo od straha i brige ili pak univerzum tako uredi kako bismo što lakše prošle kroz to iskustvo. Kakogod, najviše ih je kao i mene plašila neizvesnost... A mene, od svega je najviše brinulo to, kako će ovo moje iskustvo uticati na moje čedo... moju jedinicu. Znajući koliko je tanana, samo sam molila Boga da mi nju sačuva... a meni da da snagu da pobedim.

Majci nisam smela ništa da saopštim. Teško bolesna, u osamdesetima... bojala sam se, sazna li, ta će je ružna vest odneti pre vremena. Nikome, sem mojim dvema sestrama i kolegama u firmi nisam rekla. Bila je to moja borba. Nisam htela da vidim sažaljenje u očima drugih, nije mu bilo mesto. Rešila sam da živim!

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP