Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Zdravlje

NE BACAJTE PARE, UZGAJITE SAMI

Rukola, otporna i snažna

Autor: Ekipa Alo! | 27.09.2014 - 07:02:00h | Komentara: 0

Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Poznata je još pod imenima rikula, riga ili rokula. Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji, samonikli oblici rukole rastu po našim baštama i poljima zajedno sa „korovskim” biljkama.

Gajenje rukole je veoma lako i jako brzo pristiže za berbu, za oko 40 dana

Gajenje rukole je veoma lako i jako brzo pristiže za berbu, za oko 40 dana | Foto: Shutterstock

Za ishranu se koriste mladi sočni listovi, cvetići, mlade semene čaure i zrelo suvo seme. Donji listovi su nazubljeni i podsećaju na maslačak, a gornji su ovalni i glatkih rubova.


U vreme cvetanja može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični i usečeni. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće – sadrži dosta vitamina C (čak 100-200 mg na 100 g rukole), karotina, mineralne materije, a naročito gvožđa; dijetalna vlakna i druge korisne materije. Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično cele godine. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljišta treba da su neutralne reakcije mada može da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, i ima prednost da joj vetroviti uslovi ne smetaju.

Gajenje rukole je veoma lako i jako brzo pristiže za berbu, za oko 40 dana. Sa njom nema problema u pogledu bolesti i osim buvača nema ozbiljnih štetočina. Puževi se hrane veoma mladim listovima, ali ih ostavljaju na miru kada počnu snažno da rastu. Veći problem je gusenica koja u svakom listu napravi brojne rupice i da izgled grubog ožiljka. Posledica toga je da i ukus i celokupna biljka pate.

Osnovna obrada se izvodi na dubinu od 20 cm, ali predsetvena priprema mora biti jako kvalitetna zato što rukola ima izuzetno sitno seme, a gotovo se isključivo proizvodi iz semena. Đubri se sa oko 60-80 kg/ha azota, isto toliko fosfora , a zahtevi za kalijumom su nešto veći oko 100-120kg/ha. Setva rukole može početi rano u proleće, sredinom marta, a zatim se seje sukcesivno svakih sedam dana kako bi i pristizanje zelenih listova bilo produženo čak do zimskih meseci. Seje se na razmak redova oko 25 cm, a u redu 3-5 cm pri čemu se troši oko 1,5-2 kg/ha semena. Od mera nege treba primeniti samo zalivanje i redovno suzbijanje korova. Prinos zelenog lista se kreće od 20-25 t/ha.

Posle rotkve, ovo je još jedna biljka koja se veoma lako gaji iz semena. Posejte je u ma koju staru zemlju ili kompost i ona će izrasti. Najvažnije je da je dobro proređujete i rano presadite. Semenom rukole se lako rukuje, tako da možete baciti dva-tri semena u jedno mesto i sačekati da bar dva proklijaju, a zatim dobro proredite.

Listovi se beru čim su dovoljno široki za upotrebu i trebalo bi da dobijete oko tri do četiri branja od svake biljke tokom nekoliko meseci. Listovi mogu jako da variraju u veličini i obliku, ali to ne utiče na ukus.

Većina vrsta rukole koja se prodaje u supermarketima ili služi u restoranima jeste Diplotaxis, vrsta sa tankim listovima, ali znatno bolja od nje je domaća slatka rukola, Eruca vesicaria subsp. sativa. Pretpostavlja se da je nema u široj prodaji zato što njen ukus, tekstura i oblik listova prilično variraju, a proizvodači salate to ne vole. Neki uzgajivači salate su skeptični prema rukoli zato što se pojavila relativno skoro, te se na nju gleda sa podozrenjem. U praksi, biljka rukola je višegodišnja i može se gajiti u saksiji i do pet godina, ali se isto tako može posmatrati i kao jednogodišnja.

Lekovita svojstva

Ova biljka ima sledeća lekovita svojstva: osvežava organizam, reguliše varenje, pomaže kod prehlade, ublažava kašalj i koristi se kao afrodizijak. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom. Rukola sadrži puno vode, ugljene hidrate, belančevine, kalcijum, magnezijum, gvožđe, kalijum, fosfor, kao i vitamine (A, C, K, B kompleks). Njeni aktivni sastojci imaju antikancerogena svojstva.

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP