Dvadeset odsto, međutim, dočekalo je Novu godinu držeći karte u rukama. To su oni koji hoće da vide sa kakvom će srećom dočekati Novu godinu. Među ovima je bila bar polovina koji su tačno u 12 sati pljunuli u svoj džep i time pljunuli na svoju sudbinu. Trideset odsto beogradskog građanstva dočekalo je Novu godinu na zabavama i igrankama. I od ovih trideset odsto, bar je deset odsto, u momentu kad je na Sabornoj crkvi izbijala ponoć, izjavljivalo ljubav. Četrdeset odsto je, dakle, pilo, dvadeset odsto se kartalo, trideset odsto je bilo na zabavama, a ono resto od deset odsto prosto je spavalo. I tako bi bila u svemu tačna statistika, to jest, znalo bi se tako gde je bilo svih 100 odsto beogradskih stanovnika. I ja bih tu statistiku kao vrlo tačnu i objavio, ali mi je jedan slučaj samo grozno pokvario statistiku. Ja imam običaj da o ponoći uoči Nove godine izađem na ulicu i da gledam nebo i prvu čestitku da primim od patroldžije. Dakle, tačno u ponoć, kad sam ja izišao da pogledam u nebo i potražim patroldžiju, spazih jednog čoveka bez pantalona kako juri kome da čestita Novu godinu ili bega od nekoga koji njega juri da mu čestita. Bio sam u groznoj nedoumici, naročito zato što mi taj čovek prosto kvari statistiku. Ali, stvar mi je bila odmah jasna, kad sam malo zatim spazio uvređenog muža gde sa jednom batinom juri za onim poluženikom. Bože moj, bože moj, kako to svaki na svoj način dočekuje Novu godinu“, napisao je Branislav Nušić u „Politici“ 2. januara davne 1910. godine...

Teranje mraka
Više od 100 godina kasnije, ništa se značajno ovoj Nušićevoj statistici ne bi moglo prigovoriti. Genijalni pisac sasvim je ispravno zaključio da „svaki na svoj način dočekuje Novu godinu“. A ipak, ima nekih običaja koji su, mimo svih razlika, zajednički svim ljudima koji širom sveta ovih dana slave dolazak 2014. Svi će se u ponoć izljubiti sa onima koje vole ne bi li u godini koja dolazi imali više prijateljstva i ljubavi. Svi će poželeti da nova bude bolja od stare i pokušati da bleštavilom lampiona i prskalica oteraju mrak i pomognu Suncu da osvetli Zemlju, Ovo slavlje nastalo je od svetkovine rađanja Sunca, koja se slavila u zavisnosti od toga kako je ko i kada dočekivao najkraći dan u godini. Iz toga je proistekao niz običaja koji su upražnjavani u vreme zimske kratkodnevnice, kad je noć najduža. Svi oni imali su za cilj da se pomogne Suncu da nadvlada mrak i hladnoću, da se priroda ponovo probudi.

Beži, Čumo!
Ima nekih starih običaja koji su davno nestali, ali vam je u godini za nama dosta nemira, tuge i bolesti, i ništa vas ne košta da uz malo magije zaštitite dom od svega lošeg, pa i Čume - demona bolesti. Čuma je mitsko biće za koje se veruje da donosi bolest, a na slikama se najčešće predstavlja kao starica koja češlja dugu, belu kosu. Verovalo se da se demonska sila može neutralisati provlačenjem kroz takozvanu Čuminu košulju, koju je na tajnom mestu, pored vatre, tkalo devet nagih baba. Zabeležen je slučaj da je 1837. kada se u Jagodini pojavila kuga, knez je naredio da se sačini Čumina košulja. Kroz nju su se provukli vladar, njegova porodica i sva vojska u kasarni. Ovu zaštitu može da napravi svaka domaćica: u noći pred Novu godinu napravite rukotvorinu koja podseća na košulju jer po starom verovanju taj komad odeće štiti od svakog zla.