NAJČEŠĆE ZABLUDE O DEHIDRACIJI

Voda je život!

Autor: | 09.08.2013 - 08:02:00h | Komentara: 0

Voda igra ključnu ulogu u gotovo svim biološkim procesima u telu, od kontrole telesne temperature, regulacije krvnog pritiska do pravilne probave. Ipak, iako je voda pitanje života i smrti, većina je uzima zdravo za gotovo. Najveći problem je zapravo u tome što većina onoga što mislimo da znamo o vodi uopšte nije istina!

Većina onoga što mislimo da znamo o vodi uopšte nije istina

Većina onoga što mislimo da znamo o vodi uopšte nije istina | Foto: Shutterstock

1. Osam čaša (po dva decilitra) vode na dan?
Telo zaista treba redovno da dobija vodu, ali ne postoje naučni dokazi o nekoj određenoj količini za sve ljude. Još 2002. godine istraživači su zaključili da ovo pravilo nije tačno. Godine 2004. američki Institut za medicinu (IOM) postavio je meru dnevnog unosa vode: 3,7 litara za muškarce i 2,7 litara za žene. Ali ti se brojevi odnose na ukupan unos vode, što znači da svi napici i hrana koji sadrže vodu se, takođe, računaju. Voće i povrće odličan su izvor vode, a lubenice i krastavci su na samom vrhu.

2. Svi napici su jednako vredni?
I ne baš. Napici s kofeinom, šećerom i alkoholom pokreću hemijske reakcije koje zahtevaju značajne količine tečnosti. Kao rezultat toga, mnoga pića, zapravo, mogu da dehidriraju telo. Pića poput kafe, crnog čaja i kakaa bogata su purinom, koji mora biti razređen velikim količinama vode. Veštački zaslađeni napici dodatni su teret. Šećer i kafa, takođe, stvaraju kiseli okoliš u telu, što ometa funkciju enzima i otežava rad bubrega. Umereno konzumiranje pića poput kafe i čaja je sasvim u redu, ali uglavnom je bolje ako pijete vodu.

3. Kad ožednite već ste dehidrirali?
To zavisi od toga šta se podrazumeva pod dehidracijom. U stanju subkliničke dehidracije ne možete osetiti žeđ, ali telo ipak šalje znakove nedovoljne hidratacije – od glavobolje i umora do suve kože. Kod kliničke dehidracije žeđ je dobar pokazatelj kad vam treba gutljaj. Dok nivo vode u telu pada, krv postaje gušća. Kad koncentracija u krvi naraste za dva odsto, mehanizam žeđi se aktivira. Dakle, osećaj žeđi je dobar pokazatelj da ste dehidrirali. Ipak, ozbiljni simptomi dehidracije se ne javljaju dok koncentracija krvi ne poraste za pet odsto – dugo nakon što osetite žeđ. Niko, naravno, ne želi da čeka toliko dugo.

4. Jedino je važan unos vode?
Telu je bitna i delikatna ravnoteža minerala, elektrolita i esencijalnih masnih kiselina kako bi dobilo i zadržalo vodu tamo gde mu treba - u krvotoku, tkivu i ćelijama. Možete piti puno vode, ali i dalje biti dehidrirani na ćelijskom nivou.
Minerali pomažu pri dotoku vode u ćelije, a aktiviraju i enzime. To je jako važno jer su enzimi temelj svakog biološkog procesa u telu, od probave do hormonske sekrecije. Bez esencijalnih masnih kiselina, koje čine osnovu ćelijskih membrana, ćelije ne mogu pravilno apsorbovati, držati i stabilizovati vodu i druge hranjive materije. Važno je, dakle, uzimati minerale – jesti puno svežeg voća, povrća, orašastih plodova i semenki.

5. Urin uvek mora biti bistar?
Boja urina je direktno povezana s hidratacijom. Manje vode dovodi do tamnijeg urina, što možda znači da treba da unesete tečnost. Svetla do blago žuta mokraća je dobar pokazatelj.

6. Previše vode vodi do zadržavanja?
Telo zadržava vodu s obzirom na biohemijsku i hormonalnu neravnotežu, toksičnost, loše kardiovaskularno stanje, ćelijsko zdravlje i ako pati od dehidracije. Ako ne pijete dovoljno tečnosti, vaše telo, zapravo, može zadržati vodu.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs