alo.rs Zdravlje
SAZNAJTE
Zašto samo ljudi plaču?
Svi ljudi plaču, međutim, do skoro niko nije mogao da odgovori na pitanje koja je biloška funkcija plača, i zašto smo jedina vrsta koja pušta suze tuge i radosti.
Plakanje je manje rizično od vrištanja | Foto: foter.com
Zanimljivo je da ni Čarls Darvin nije mogao da shvati evolucijsku svrhu plača.
Suze su se vekovima smatrale izuzetkom od Darvinovog pravila, da sve telesne strukture, funkcije pa i ponašanja doprinose unapređenju gena.
Poslednjih decenija naučnici su uspeli da predstave nekoliko teza koje su pokazale kako je plakanje ranim hominidima omogućilo prilagođavanje.
Prema jednoj suze su bile prilagođavanje majmuna na život uz slanu vodu. Prema drugoj one su mogle biti signal potencijalnom agresoru, da njihova meta ima zamagljen vid što znači da nije sposobna da ga povredi. Prema trećoj suze su nastale kako bi održavale vlagu u očima i štitile ih od štetnih bakterija.
Ipak u poslednje vreme najveću podršku dobila je ideja prema kojoj su suze oblik društvene signalizacije kojom su sisari davali jasan vizuelan znak da su u opasnosti, odnosno da im treba pomoć.
"Suze su jako simbolične", rekao je psiholog Vingerhoets, koji je proveo 20 godina istražujući kada i zašto ljudi plaču. "One upozoravaju na bespomoćnost, posebno u detinjstvu kada su ljudi najranjiviji"
U svojoj novoj knjizi "Zašto samo ljudi plaču", Vingerhoets ističe da su suze zabeležene i kod majmuna, slonova i kamila, međutim, čini se da samo ljudi puštaju suze iz emotivnih razloga čak i kada odrastu.
On priznaje da plakanje u nekim situacijama može biti opasno, međutim, naglašava da je svakako manje rizično od vrištanja ili nekih drugih akustičnih signala.
"Kada životinje ostare, one više ne šalju signale nesreće, verovatno zato što su previše opasni. Za razliku od njih kod ljudi postoji pomak od akustičnih signala, koji se šalju u svim smerovima, prema signalima suza koje posebno odgovaraju bliskijim i intimnijim interakcijama", kaže Vingerhoets.
U svojoj knjizi on govori i o popularnom uverenju da plač omogućuje emotivno pražnjenje, da se čovek oseća bolje nakon što se 'isplače'.
Ipak, njegova istraživanja pokazala su da ljudi često puštaju suze kada u društvu gledaju neki srceparajući film, ali ne i kada to isto rade u laboratoriji. Njemu je to još jedan dokaz da plač ima društvenu funkciju.
"Suze su manje važne kada smo sami jer nema nikoga ko bi im svedočio" zaključuje Vingerhoets.
-
Slaviša Vrbić Vreme: 17.04.2013 14:34h
I ova teorija će biti aktuelna neko vreme...
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs