BLJAK

Zastrašujući podaci o prerađivanju mleka i mesa!

Autor: S.S. | 15.04.2013 - 11:19:00h | Komentara: 1

Nakon nedavne afere s potencijalno kancerogenim mlekom i nedeklarisanim konjskim mesom, u središtu pažnje našao se i problem otrovne i hrane sumnjivog sadržaja, koji je, nažalost, prisutan već vekovima.

U mleko se ubacuju sve i svašta | Foto: Shutterstock

Jedna od najstrašnijih priča je priča o mleku koje su nesavesni proizvođači prerađivali, i još uvek ga prerađuju, na najodvratnije moguće načine, piše "Slobodna Dalmacija".

U Londonu početkom 19. veka u mleko je ulivana voda. Da bi zamaskirali prevaru, kao i činjenicu da je voda iz reke Temze već tada bila toliko zagađena da nije bila dobra za piće, pohlepni trgovci su u mleko dodavali brašno, mrkvin sok i žutu boju.

I u Njujorku se odvijala smrdljiva mlečna prevara povezana s političkom korupcijom. Naime, mleko je u ovu metropolu dovoženo vozom s obližnjih farmi. U Oranžu je 13.000 krava držano u gusto nabijenim štalama i hranjeno je otpadom iz lokalne pivare.

Tako dobijeno mleko, koje je prodavano pod etiketom "čisto domaće mleko", bilo je toliko vodeno da se od njega nisu mogli praviti ni sir ni maslac i jako je zaudaralo na alkohol. Stoga su ga stanovnici Njujorka nazivali poškropljena splačina.

Ali sve su to bile sitnice prema užasnom i opasnom prerađivanju mleka koje je 2004. otkriveno u Kini. U zemlji koja teško uspeva da prehrani brojno stanovništvo svojih gradova, prerađivanja hrane postale su ozbiljna industrija koja u svojih 140 fabrika od šećera, skroba i nešto malo proteina proizvodi jeftino i dečje mleko opasno za zdravlje. Deci koja bi konzumirala ovo mleko počela bi rasti glava, dok bi telo zakržljalo, nakon čega bi usledila smrt.

Prodavali i meso ljudi koji su upali u mašine | Foto: Shutterstock

Osim mleka i meso je od davnina problematično

Primer je mesna industrija u Americi krajem 19. i početkom 20. veka, koju je razotkrio pisac Apton Sinkler u svom romanu "Džungla" u kojem je opisao kako su se pokvarenom mesu dodavale hemikalije da bi izgledalo svežije i da bi se zatim upotrebilo za izradu kobasica u kojima je bilo svih mogućih otpadaka, pa čak i mesa pacova.

U mesnim prerađevinama bilo je i mesa nesrećnih radnika koji su upali u velike fabričke kazane i koje niko nije pokušao da spasi. Ova knjiga izazvala je toliki šok u javnosti da je tadašnji američki predsednik Teodor Ruzvelt naredio opširnu i objektivnu istragu, koja je pokazala da su svi podaci koje je Sinkler izneo tačni. Izuzetak je bilo stradanje ljudi, koje se nije moglo dokazati jer se mesna industrija pobrinula da udovice nestalih doseljenika, koji su činili većinu radne snage, otpremi u staru domovinu.

Prerađivanje mesa danas se odvija na sasvim zakonit i legitiman način kad se, u gusto nabijenim uzgajalištima, još uvek živim pilićima ubrizgavaju arome i hormoni koje će njihovo meso načiniti ukusnijim i skratiti ciklus uzgoja. Rezultat svega je činjenica da današnja standardna industrijska piletina ima za trećinu više masti nego pre tri decenije, odnosno da piletina nije tako dijetalna kako to misle mnogi kupci.

Uz mleko sumnjivog sadržaja i pokvareno meso, u prošlosti su se posebno opasnim pokazale hemijske intervencije na vinu.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Stojce Vreme: 17.04.2013 09:20h

Pa sta bre da jedemo?

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs