Da, postoje određene rase čije je lajanje piskavo i glasno. Ali to ne znači da su svi mali psi „lajavci”. Zapravo, neki mali psi, kao king Čarls španijel i italijanski hrt, ušli su na listu najtiših rasa, pišu „životinje.rs”.
Važno je imati na umu da su sami vlasnici ponekad krivi za prekomerno lajanje psa. Naime, vlasnici mogu nenamerno da ohrabre svoje štence da laju, pokazujući im pažnju kada prave buku. Umesto da vičete na psa, naučite ga da ne laje na komandu.

2. Lakše je brinuti se o njima nego o velikim psima

Ne dozvolite da vas njihova veličina zavara - mali psi mogu sa sobom da nose mnoštvo izazova. Naravno, male pse je lakše šetati i nositi. I, da, oni uglavnom jedu manje nego veliki psi. Ali ponekad je teže dresirati male pse. Plus, oni su skloniji stomatološkim problemima, pa vlasnici moraju da budu na oprezu. I da ne zaboravimo: bez pravilnog treninga i socijalizacije, njihova linija i smelost mogu lako se mogu oteti kontroli.

3. Oni nisu ukras torbici

Iako su neki psi odgajani da mogu da se nose ili drže u krilu, teško ćete to postići sa džek rasel terijerom. I samo zato što se neki mali psi savršeno uklapaju u torbicu za nošenje pasa ne znači da žele da se nose sve vreme ili uopšte. Mnogi mali psi bi radije hodali.

4. Nije im potrebna vežba

Nemojte potcenjivati brzinu, agilnost i građu malih pasa. Mnogi mali psi su podjednako energični, kao i njihove veće „kolege”. Džek rasel terijer, šiperki i mnoge druge manje rase imaju tendenciju da nadmaše velike pse u okretnosti i hvatanju loptice. Takođe, mali psi mogu biti čak i odlični partneri za trčanje ili planinarenje.

5. Nisu dovoljno „muževni”

Šta god to značilo. Možda izgleda suludo, ali i dalje postoje ljudi koji veruju da mali psi ne odgovaraju muškarcima. Svaki pas je veran i dobar pratilac i muškarcima i ženama, vredan poštovanja koje zaslužuje.