alo.rs Životinje
Ljudi i životinje
sličniji nego što se misli!
Što duže proučavaju životinje, ljudi postaju svesni da su im sličniji nego što su mislili. Neke vrste majmuna u stanju su da naprave razliku izmedju napisanih reči i nasumično nabacanih slova, dok druge umeju da množe. Neki majmuni planiraju unapred, ratuju i sklapaju mir, iskazuju empatiju i umeju da dele.
"Pitanje nije da li razmišljaju, već kako razmišljaju", kaže naučnik sa američkog univerziteta Djuk Brajan Her. Danas se naučnici pitaju da li su majmuni sposobni da razmišljaju o onome o čemu razmišljaju drugi majmuni.
Dokaza da su životinje inteligentnije i društvenije nego što se
mislilo ima sve više, posebno kada je reč o primatima. To je sve popularnije naučno polje, sa sve većim brojem studijama kognitivnog
razvoja majmuna poslednjih godina, pri kojima tehnološki razvoj i
napredak nauke otvaraju put za neobična otkrića.
mislilo ima sve više, posebno kada je reč o primatima. To je sve popularnije naučno polje, sa sve većim brojem studijama kognitivnog
razvoja majmuna poslednjih godina, pri kojima tehnološki razvoj i
napredak nauke otvaraju put za neobična otkrića.
Igra se žmurke! | Foto: freedigitalphotos.net
Ovog meseca, naučnici koji rade DNK mapu bonobo majmuna ustanovili su
da se, kao i šimpanze, oni samo za 1,3 odsto razlikuju od ljudi.
da se, kao i šimpanze, oni samo za 1,3 odsto razlikuju od ljudi.
"Svake godine otkrivamo stvari za koje smo mislili da ne mogu da
rade", kaže Džozef Kol, direktor centra za istraživanje primata u
nemačkom Institutu "Maks Plank".
rade", kaže Džozef Kol, direktor centra za istraživanje primata u
nemačkom Institutu "Maks Plank".
Kol je rekao da je jedna od njegovih skorašnjih studija pokazala da
majmuni sebi mogu da postave ciljeve i da ih ispune.
majmuni sebi mogu da postave ciljeve i da ih ispune.
Orangutanima i bonobo majmunima u zoo vrtu ponudjeno je osam vrsta
alata, od kojih dva sa kojima mogu da dodju do hrane. Kada bi odabrali
odgovarajući alat, istraživači bi ih pomerali na drugo mesto pre
nego što bi im dali hranu, a potom ih tamo ostavljali i do 14 sati.
alata, od kojih dva sa kojima mogu da dodju do hrane. Kada bi odabrali
odgovarajući alat, istraživači bi ih pomerali na drugo mesto pre
nego što bi im dali hranu, a potom ih tamo ostavljali i do 14 sati.
Skoro u svakom slučaju, kada su majmuni shvatili da ih pomeraju, sa
sobom su uzimali alat kako bi ga iskoristili da dodju do hrane idućeg
dana, a to nisu zaboravljali ni posle spavanja. Cilj i seriju zadataka
koja vodi njegovom ostvarenju nisu gubili s uma. Naučnici kažu da je
to slično pakovanju za sutrašnji put.
sobom su uzimali alat kako bi ga iskoristili da dodju do hrane idućeg
dana, a to nisu zaboravljali ni posle spavanja. Cilj i seriju zadataka
koja vodi njegovom ostvarenju nisu gubili s uma. Naučnici kažu da je
to slično pakovanju za sutrašnji put.
Mi smo jedna velika, srećna porodica! | Foto: freedigitalphotos.net
Nekoliko godina, naučnici posmatraju šimpanze u zoo vrtovima kako
prikupljaju i čcuvaju kamenje kao oružje koje će kasnije
upotrebiti. U maju, jedno istraživanje je pokazalo da tome dodaju i
momenat skrivanja - prave plastove sena u kojima skrivaju oružje od
suparnika, kao što države čine sa bombama.
upotrebiti. U maju, jedno istraživanje je pokazalo da tome dodaju i
momenat skrivanja - prave plastove sena u kojima skrivaju oružje od
suparnika, kao što države čine sa bombama.
Her je ukazao i na studije u kojima šimpanze suparnici ulaze u arenu
u kojoj je hrana skrivena od pogleda jednog od njih. Šimpanza koji
vidi skrivenu hranu brzo uvidja da je njegov suparnik ne vidi i to
koristi kao svoju prednost, iskazujući sposobnost da pojmi situaciju
u kojoj je drugi majmun. To je osobina koju ljudi razvijaju kao deca,
ali i nešto što druge životinje ne poseduju, kaže Her.
u kojoj je hrana skrivena od pogleda jednog od njih. Šimpanza koji
vidi skrivenu hranu brzo uvidja da je njegov suparnik ne vidi i to
koristi kao svoju prednost, iskazujući sposobnost da pojmi situaciju
u kojoj je drugi majmun. To je osobina koju ljudi razvijaju kao deca,
ali i nešto što druge životinje ne poseduju, kaže Her.
A tu je i zadivljujuće pamćenje majmuna.
U Nacionalnom zoo vrtu u Vašingtonu, ljudi koji pokušaju da se
takmiče sa orangutanima u pamćenju osudjeni su na neuspeh. "Ja sam
doktor nauka, za ime Boga, čovek bi pomislio da bih mogao da
nadmašim orangutana u pamćenju, ali ne mogu", požalio se pomoćnik
direktora vrta Don Mur.
takmiče sa orangutanima u pamćenju osudjeni su na neuspeh. "Ja sam
doktor nauka, za ime Boga, čovek bi pomislio da bih mogao da
nadmašim orangutana u pamćenju, ali ne mogu", požalio se pomoćnik
direktora vrta Don Mur.
U jednom francuskom istraživanju, najmanje dva babuna pamtila su
toliko slika - nekoliko hiljada - da je naučnicima posle tri godine
isteklo raspoloživo vreme za studiju, a babuni nisu prestajali da
pamte. Žoel Fago iz Francuskog nacionalnog centra za naučna
istraživanja procenio je da mogu da zapamte najmanje 10.000, a možda
i više slika.
toliko slika - nekoliko hiljada - da je naučnicima posle tri godine
isteklo raspoloživo vreme za studiju, a babuni nisu prestajali da
pamte. Žoel Fago iz Francuskog nacionalnog centra za naučna
istraživanja procenio je da mogu da zapamte najmanje 10.000, a možda
i više slika.
Jedna šimpanza u Japanu po imenu Ajumu redovno pobedjuje ljude u
ponavljanju serije brojeva koji se u deliću sekunde pojavljuju na
ekranu. On je senzacija na JuTjubu (YouTube), zajedno sa orangutanima
iz zoo vrta u Majamiju koji koriste ajPadove (iPad).
ponavljanju serije brojeva koji se u deliću sekunde pojavljuju na
ekranu. On je senzacija na JuTjubu (YouTube), zajedno sa orangutanima
iz zoo vrta u Majamiju koji koriste ajPadove (iPad).
Iznenadjujuće sposobnosti nemaju samo primati.
Delfini, čiji je mozak 25 odsto puta teži od ljudskog, prepoznaju
sebe u ogledalu. Isti je slučaj sa slonovima. Istraživanje
sprovedeno ovog meseca pokazalo je da su crni medvedi sposobni za
primitivan oblik brojanja.
sebe u ogledalu. Isti je slučaj sa slonovima. Istraživanje
sprovedeno ovog meseca pokazalo je da su crni medvedi sposobni za
primitivan oblik brojanja.
Istraživači su najpre otkrili nove veštine razmišljanja kod
šimpanzi, što je dokazalo da neke sposobnosti "nisu samo ljudske",
kaže primatolog Emori univerziteta Frans de Val. Potom su ustanovili
da istu sposobnost imaju i drugi primati genetski udaljeniji od ljudi.
Sledeća faza bio je pronalazak iste osobine kod pasa i slonova.
šimpanzi, što je dokazalo da neke sposobnosti "nisu samo ljudske",
kaže primatolog Emori univerziteta Frans de Val. Potom su ustanovili
da istu sposobnost imaju i drugi primati genetski udaljeniji od ljudi.
Sledeća faza bio je pronalazak iste osobine kod pasa i slonova.
"Sposobnosti za koje mislimo da su veoma posebne i kompleksne kod
ljudi verovatno nisu toliko specijalne i kompleksne. Ovo istraživanje
uzdiže životinje, ali i spušta ljude... Ako majmuni to mogu da
urade, a možda i psi i druge životinje, možda to onda nije toliko
kompleksno koliko mislimo", kaže Da Val.
ljudi verovatno nisu toliko specijalne i kompleksne. Ovo istraživanje
uzdiže životinje, ali i spušta ljude... Ako majmuni to mogu da
urade, a možda i psi i druge životinje, možda to onda nije toliko
kompleksno koliko mislimo", kaže Da Val.
Naučnici Djuk univerziteta poseduju snimak na kojem majmuni na
monitoru gledaju koliko tačaka ulazi u kutiju, a potom biraju pravi
broj tačaka koje izlaze iz kutije.
monitoru gledaju koliko tačaka ulazi u kutiju, a potom biraju pravi
broj tačaka koje izlaze iz kutije.
Ovog proleća u Francuskoj, naučnici su dokazali da šest babuna ume
da napravi razliku izmedju nasumično napisanih reči i reči koje
imaju značenje.
da napravi razliku izmedju nasumično napisanih reči i reči koje
imaju značenje.
Nekada se mislilo da su kontrola emocija i sposobnost empatije i
socijalizacije nešto što ljude razlikuje od drugih primata.
Medjutim, šimpanze teše druge i svadjaju se s njima. Takodje, oni
pokušavaju da uteše uznemirenog druga, tako što ispuštaju zvuke i
grle ga. S druge strane, studije su pokazale da šimpanze ratuju sa susednim
kolonijama, gde ubijaju mužjake, a kradu ženke. I to je ljudska
osobina i navodi na zaključak da je ratovanje staro šest miliona
godina.
socijalizacije nešto što ljude razlikuje od drugih primata.
Medjutim, šimpanze teše druge i svadjaju se s njima. Takodje, oni
pokušavaju da uteše uznemirenog druga, tako što ispuštaju zvuke i
grle ga. S druge strane, studije su pokazale da šimpanze ratuju sa susednim
kolonijama, gde ubijaju mužjake, a kradu ženke. I to je ljudska
osobina i navodi na zaključak da je ratovanje staro šest miliona
godina.
Ipak, kada pogledaju najbližeg čovekovog rodjaka, bonobo majmuna,
naučnici uvidjaju razliku. Bonobo majmuni ne ubijaju. Eksperimenti su
pokazali da ti majmuni daju hranu novim životinjama u koloniji, čak
i u slučaju kada bi svu hranu mogli da zadrže za sebe.
naučnici uvidjaju razliku. Bonobo majmuni ne ubijaju. Eksperimenti su
pokazali da ti majmuni daju hranu novim životinjama u koloniji, čak
i u slučaju kada bi svu hranu mogli da zadrže za sebe.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana