"Ova studija pokazuje da oksitocin može promeniti određene aspekte seksualnog iskustva i odnose parova", napisali su znanstvenici s Medicinskog fakulteta u Hanoveru u Nemačkoj.

Nimalo romantična teorija da je ljubav „stvar mozga“, ništa drugo nego hemija i koktel „hormona“, bezbroj puta dobila je potvrdu kroz naučna istraživanja. Jedan od tih hormona, zbog kojih nam je tako lepo kada volimo, zbog kojeg osećamo bliskost i povezanost je oksitocin, nazvan još i „hormon sreće“, oslobađa se iz zadnjeg režnja hipofize.

Ovaj hormon pojačano se luči i tokom seksa, što izaziva osećaj zadovoljstva, nežnosti i privrženosti. Naučnici tvrde da ga luče i muškarci i žene, najintenzivnije tokom orgazma, ali da se kod žena delovanje oksitocina pojačava estrogenom, dok ga „muški“ hormon testosteron ublažava. Zbog toga, na primer, žene posle seksa osećaju veću povezanost sa partnerom nego muškarci.

Deo mozga koji je odgovoran za samokontrolu potpuno je "isključen" tokom orgazma i kod muškaraca i kod žena, što znači da smo tada skloni da donosimo odluke koje bi „pri zdravoj pameti“ odmah eliminisali.

Oksitocin, tvrde naučnici, najintenzivnije deluje na amigdalu, koja je centar za strah, pa tako olakšava osećanja napetosti, straha i nervoze. Ljudima daje hrabrost i samopouzdanje da se upuste u odnose sa drugima, drugim rečima, nestaje strah od društvene interakcije.

Ovaj hormon „kriv“ je i za to što smo ponekad „slepi od ljubavi“. Kada se zaljubimo mozak pokazuje povećanu aktivnost u predelu „zaduženom“ za postizanje nagrade, osećaja ushićenosti, čak i manije. I sve to zbog oksitocina, koji utiče i na to kako ćemo prosuđivati situacije i reakcije, ali i na to ko će nam se dopasti. Jedan eksperiment pokazao je i da su ispitanici koji su bili izloženi oksitocinu neznance ocenjivali kao jako privlačne osobe, bez realnog razloga.