- Koliko je sve to približno izmišljenim podacima sa kojima se barata u javnosti procenite sami. FK „Partizan“ izmiruje svoje obaveze, neke sa zakašnjenjem, nastoji da kvalitet tima i postignuti rezultati budu u skladu sa očekivanjima navijača, poslujući i egzistirajući pri tome u državi i okruženju koje se nalazi u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. - Na žalost, srpska javnost funkcioniše tako što jednom objavljena laž postaje istina, a demanti i prava istina ostaju bez efekta. Pri svemu tome, podaci o poslovanju kluba su lako proverljivi, godišnji izveštaji se objavljuju na veb-sajtu Agencije za privredne registre, izveštaji revizora dostupni su nadležnim fudbalskim i državnim organima. Dakle, istina ne može da se sakrije, čak i kad bi neko to želeo. Međutim, autore naručenih članaka i montiranih kampanja istina ne zanima. Neprestano se nameće pitanje transfera igrača u inostranstvo, iako i najpovršnija analiza pokazuje da bez tih prihoda srpski profesionalni fudbal ne bi mogao da postoji. Da li zaista neko ima interes da se stvore uslovi u kojima će se srpski profesionalni fudbal ugasiti? - U periodu 2008 – 2012, za pet kalendarskih godina, FK „Partizan“ je prihodovao od transfera igrača iznos od 5,25 milijardi dinara, dok su za isti period rashodi ličnih primanja igrača i drugih kategorija zaposlenih u klubu iznosili 4,24 milijardi dinara. - Dakle, famozni transfer igrača o kome se toliko govori tek je dovoljan da se pokriju troškovi ličnih primanja (ukupno 250 igrača, trenera i ostalih zaposlenih na stadionu u Humskoj 1 i SC Partizan-Teleoptik), koji inače čine nešto preko polovine od ukupnih rashoda kluba. Postoje, naravno, i investicije, troškovi održavanja dva kapitalna sportska objekta, stadiona i sportskog centra „Partizan-Teleoptik“, troškovi priprema i takmičenja, troškovi JSD „Partizan“ i drugi tekući troškovi. Za obeštećenja prilikom dovođenja igrača utrošeno je u proseku 2 miliona evra godišnje u vremenu 2008 – 2012. U posmatranom periodu ukupni poslovni rashodi kluba iznosili su 8,44 milijardi dinara, znatno više od prihoda od transfera, glavnog izvora sredstava kluba. Razlika se nadoknađuje prihodima od sponzorstva, UEFA, tv prava i ulaznica. - Prihodi od UEFA direktno zavise od postignutih rezultata, a preostali pomenuti, koji su glavni izvori finansiranja evropskog fudbala, su u Srbiji veoma niski i nedovoljni i za održavanje polu-profesionalnog statusa, a ne za klub poput Partizana. Zbog toga se i javljaju kašnjenja u izvršavanju obaveza i negativna salda na presecima stanja koja bi bila sanirana da smo se odricali takmičarskih ambicija i ulaganja u igrački kadar. Takmičarskih ambicija nismo želeli da se odreknemo ni po cenu povremenih finansijskih poteškoća, o čemu svedoči 6 uzastopnih titula, 3 kupa i 4 plasmana u grupne faze kupova UEFA. - Naravno, stanje u srpskom sportu je veoma teško, u FK „Partizan“ ponajmanje, ali takođe teško. Svima nam je potrebna strategija oporavka, saradnja sa državnim organima, objektivna analiza, revizija zakonskih rešenja, strpljenje i razumevanje. Da li je kreiranje i sprovođenje neistinitih kampanja put oporavka, da li bilo kome može tako da se pomogne? - Mi se ne bavimo problemima drugih, naprotiv želimo aktivno da učestvujemo u rešavanju nagomilanih problema srpskog sporta, zajednički sa nadležnim državnim, sportskim i fudbalskim institucijama, drugim klubovima. Ali ne možemo da prihvatimo stvaranje veštačke ravnoteže sa drugima, i to metodom javnog iznošenja i promovisanja neistina i izmišljotina u cilju obmanjivanja navijača, državnih organa i svih drugih. Tako se ne može pomoći nikome da reši svoje probleme, a odmaže se onima koji u ekstremno teškim uslovima uspevaju da postižu sportske uspehe i ostvaruju poslovnu stabilnost.