FUDBALER IVAN ŠAPONJIĆ, PRVAK SVETA SA NOVOG ZELANDA ZA ALO!:
Mama je znala da ću biti šampion!
Ivan Šaponjić, šampion sveta sa omladinskom reprezentacijom Srbije, teško da je mogao da zamisli bolji fudbalski, pa i životni put. Iako ima nepunih 18 leta, mladi napadač Partizana već zna šta znači biti najbolji u svojoj zemlji, ali i na planeti.
Ivan Šaponjić | Foto: Profimedia.rs
Šira fudbalska javnost u Srbiji ga je upoznala prvo kada je presudio Mađarskoj u osmini finala Mondijalita (gol u 91. minutu za produžetak, pa asistencija kod autogola Mađara), a onda je došao još važniji momenat - pogodak u produžecima u polufinalnom meču protiv Malija. Kako sam kaže, sve to je u drugom planu trenutno, jer je Srbija šampion sveta!
- Neverovatan osećaj je postati najbolji na planeti, i to u fudbalu! Odigrali smo stvarno turnir iz snova i zasluženo osvojili pehar. Brazil je bio veliki protivnik u finalu, ali smo i mi pokazali da smo sila - poručuje Šaponjić sa Novog Zelanda za „Alo!“.
Nema dileme, o ovom momku ćemo tek slušati narednih godina i uživati u njegovim majstorijama, ali vreme je da čujemo i malo o njegovoj prošlosti.
Sugrađani Nedović i Drulović
Novovarošani mogu da budu ponosni što je u njihovom gradu rođen svetski prvak.
- Nisam jedini poznati sportista iz Nove Varoši. I košarkaš Nemanja Nedović mi je sugrađanin, kao i Ljubinko Drulović, koga odlično poznajem.
Neki ljudi veruju u sudbinu, neki ne, ali je Šaponjić, jednostavno, „morao“ biti fudbaler.
- Nisam se još ni rodio, a moja majka Aleksandra je umela da kaže: „Koliko se rita i šutira, malecki će sigurno biti bokser ili fudbaler!“ Znala je i da kaže i: „On će biti moj šampion.“ I, evo, deceniju i po kasnije, postadoh šampion sveta... - sa osmehom priča Ivan.
Porodica Šaponjić uživala u finalu: Mama Aleksandra, devojka Katarina, sestra Tamara i otac Milanko | Foto: D. Bužić
Kaže, za njega nema lepšeg mesta od Nove Varoši, ali voli i Zemun.
- Kada sam se doselio u Beograd, tačnije u Zemun, odmah sam ga zavoleo. Najviše volim zemunski kej, gde provodim dosta vremena. Ponekad izađem i do centra, ali ništa preterano, samo kad mi vreme dozvoli. Volim sa drugarima da odem i do bioskopa, malo posedimo u kafiću, i to je to. Najviše se družim sa saigračima Andrijom Živkovićem, Miroslavom Bogosavcem, Sašom Lukićem, Ivanom Bandalovskim, a dobar drugar mi je i Luka Jović iz Crvene zvezde. Ponekad volim i da odem do crkve, da se pomolim bogu. Izuzetno poštujem srpske običaje.
Voleo bih da vozim BMW
Šaponjić već ima planove šta će raditi kada se bude vratio kući.
- Dosad nisam mogao zbog brojnih obaveza, ali 2. avgusta punim 18 godina i prvo što ću da uradim je da upišem časove vožnje! Od prvog većeg novca koji budem zaradio preko fudbala, planiram da kupim BMW, nije bitno koji model. To mi je omiljena marka automobila.
Kako postaje sve popularniji, tako sve više zaokuplja pažnju devojaka.
- U vezi sam već pet godina. Dobijam SMS-ove sa nepoznatih brojeva, ali se ne obazirem na to. Ne volim takvu vrstu pažnje. Devojka Katarina i ja smo izgradili neki svoj svet. Ona je moje godište, bavi se baletom i igra folklor.
Kada je kod kuće, Ivan se opušta uz muziku.
- Slušam sve i svašta, ali kada baš hoću nešto za moju dušu, to je haus muzika.
Šaponjić ne želi još da priča o nastavku karijere, ali delimično otkriva koja je njegova zemlja iz snova.
- Volim toplije krajeve, možda je tu Španija idealna za mene. Ne bih imao ništa ni protiv Italije - uz osmeh zaključuje Šaponjić.
Mance mi je idol
Iako nije bio rođen u vreme legendarnog Dragana Mancea, Šaponjić kaže da je tragično nastradalog golgetera crno-belih gledao često na video-snimcima.
- Kakav je to bio igrač! Mance je fudbaler za sva vremena, on mi je fudbalski uzor. Izuzetno cenim i Saleta Ilića, on je živa legenda našeg kluba. Voleo bih jednog dana, kada okačim kopačke o klin, da me pamte kao fudbalera koji je Srbiji i Partizanu doneo mnogo radosti - rekao je Šaponjić.
Obožavao sam baku i često joj šutirao penale!
- Što se detinjstva tiče, jedna od najdražih osoba na svetu mi je bila baka Natalija, očeva majka. Od njene smrti, u mom srcu je nastala velika praznina. Ali i danas se kunem u nju, često se prisećam naših zajedničkih dana, prelepih trenutaka. Obožavali smo jedno drugo. Možda će vam čudno zvučati, ali čak sam i njeno ime hteo da istetoviram na ruci, iako me tetovaže, generalno, ne privlače. Ma šta da vam pričam kakve smo dogodovštine imali nas dvoje... Dovoljno je da vam kažem da sam sa četiri, pet godina vodio baku u školsko dvorište. Postavio bih je na gol, šutirao bih joj penale, a onda bismo se radovali zajedno. Eto, takva je bila moja Natalija...
Šaponjići plakali od sreće
Dok je Ivan ratovao sa Brazilcima na Novom Zelandu, porodica Šaponjić je spektakularno finale gledala u jednom novobeogradskom kafiću.
- Hvala ti, sine, hvala vam, zlatna deco, u ime naše Nove Varoši, Beograda, Srbije. Jedva čekamo da vidimo naše heroje - kroz suze, one radosnice, poručili su za „Alo!“ Ivanov otac Milanko, majka Aleksandra i sestra Tamara.
Presrećna je bila i Šaponjićeva devojka Katarina. I ona jedva čeka svog junaka.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |