ZORAN ĐORĐEVIĆ (62), SELEKTOR JUŽNOG SUDANA, FUDBALSKI ČAK NORIS IZ PIROTA
Mrtav čovek hoda!
Put fudbalskog trenera Zorana Đorđevića (62) iz Pirota umnogome se razlikovao od puteva kojim su išli ostali. O tome do koje mere je različit, govori i da je britanska stanica Bi-Bi-Si snimila dokumentarac o njemu na osnovu svakodnevnog 24-časovnog praćenja u periodu od 16 meseci! Njegov jedinstveni entuzijazam, volja i upornost prvo je sa čime se srećete kada ga upoznate.
Indijcima sam poručio - ako ne osvojim titulu, vraćam se kući u kovčegu! | Foto: Vesna Lalić
Zoran je možda i rekorder - radio je u 14 zemalja (Srbija, Emirati, Iran, Saudijska Arabija, Katar…) i trenirao pet reprezentacija (Jemen, Sudan, Južni Sudan, Bangladeš, Filipini), ali, kako kaže, nigde mu nije bilo kao u Sudanu, što severnom, što južnom. Iskustvo za nezaborav.
Na mopedu kroz minsko polje
- Kako bih pogledao uživo sve fudbalere kojima Južni Sudan raspolaže, morao sam da idem u zabačene delove države u kojima minska polja nisu očišćena. Dođem tako do područja u kojem se više ne garantuje bezbednost i odlučim da pređem tu granicu, ali na mopedu, jer je tako manja šansa da nagazite na minu. I tako, vratio sam se živ, a ljudi iz saveza nisu mogli da veruju šta sam uradio - priča Zoran.
U Južnom Sudanu je „zaradio“ i malariju posle ujeda komarca.
- Bolest se razvijala iz dana u dan, kod mene je došla do petog, najtežeg stadijuma. Sedeo sam na klupi, trenirali smo, kada sam shvatio da ne mogu da ustanem, bio sam oduzet. Brzo su me prebacili u bolnicu, a od te večeri do sutradan u podne imam prekid filma.
Južni Sudan je jedna od najmlađih nezavisnih država, samostalnost je stekao 2011. godine
I Indija je bila posebna priča - sa Čerčil bradersima je osvojio titulu i postao prvi stranac u istoriji tog kluba kome je to pošlo za rukom.
- Igrali smo odlučujuću utakmicu za titulu u Mumbaiju. Gazda nije hteo da nas smesti u jedan od najluskuznijih hotela na svetu „Tadž“, pa sam na svoju inicijativu odlučio da igračima platim smeštaj i hranu. Trebalo je prvobitno da idemo u hotel u kojem pacovi šetaju kuhinjom. To je za njih prihvatljivo, oni tamo jedu kučiće. Nisam hteo da čujem za to! Iz takvih uslova došli smo i do pobede, a kasnije i do pehara. Nisam žalio novac, niti ću ikada - seća se on.
Prvi susret sa indijskim novinarima ostao mu je u sećanju.
- Indijci su vrlo specifični. Kada sam došao u klub, pitali su me na konferenciji - šta će biti ako ne osvojim titulu? Odgovorio sam im da se kladim u sopstveni život i da ako ne osvojim, sam ću sebi da organizujem povratak u moj dom u Dubaiju, ali u mrtvačkom kovčegu - zaključio je Đorđević.
Premijera filma 8. maja u Centru „Sava“
Film „Trener Zoran i njegovi afrički tigrovi“ priča je o rođenju jedne nacije nakon višedecenijskog krvavog građanskog rata u Južnom Sudanu u koju je Đorđević uneo optimizam i nadu da fudbal može doneti mir razorenoj zemlji. Premijera filma zakazana je za 8. maj Centru „Sava“, na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma „Beldocs“.
- Zapravo, sve igrače koje sam trenirao zovem tigrovima. Gde god su radili, sve su zvali „Zoranovi tigrovi“. Engleski i američki mediji su možda mislili da nadimak nema slučajno veze sa ratnim zbivanjima u SFRJ, ali sam im objasnio da je u pitanju fabrika „Tigar“ iz Pirota - rekao je Đorđević.
Ni sudanski generali nisu mogli protiv Zoranovog spiska!
Kada je 2000. godine postao selektor Sudana, u prvom susretu sa generalima te države, koji su zapravo predstavljali izvršnu vlast, sve i svja, bio je na velikom iskušenju.
- Dođu po mene u šest ujutru u hotel i odvedu me u generalštab! Uđem u kancelariju, sede trojica, gledaju me popreko. Daju mi spisak i kažu - ovi fudbaleri moraju da igraju. Ja im kažem - gospodo, igraće igrači koje sam ja odredio. Smetalo im je što sam pozvao dvojicu hrišćana iz Južnog Sudana. Kažem im: „Imate nekoliko opcija. Možete da me ubijete, možete da raskinete ugovor ili da me pustite da radim svoj posao“. Na kraju su popustili, a ja sam prvi put odveo Sudan u grupnu fazu kvalifikacija za Mondijal, pošto smo izbacili Mozambik.
Ko se boji kobre još?
Kada se nasred ulice prvi put susreo oči u oči sa jednom od najopasnijih zmija na svetu, Zoran je bio, blago rečeno, šokiran.
- Nisam znao šta da radim, ali su mi lokalci rekli da je to normalna pojava. Ne dirajte kobre, pa one neće dirati vas. Napadaju samo kada se osete ugroženim. Tamo u detinjstvu prvo nauče kako da se ophode sa zmijama i krokodilima! Jednom je hotelskog radnika, koji je čistio slivnike i zaspao na ulici, ujela kobra jer je legao na nju. Četiri meseca je bio u komi, jedva je ostao živ -kaže Zoran.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |