Čuveni "Gaza" je bio jedan od najboljih veznih fudbalera koje je Engleska ikada imala. Oni mlađi, koji ga nisu gledali u vreme kada je briljirao, teško da mogu da zamisle tu veštinu i fudbalski bezobrazluk. Ronaldinjo je imao driblinge, Ronaldo raznosio rivale pokretima, Mesi i Ronaldo sada imaju svoje stilove, jedan brzinu a drugi raznovrsnost, no Gaza... Gaza je bio nešto posebno. Igrač sa dušom. Fudbalski šmeker, koji je umeo i da provocira navijače koji su bodrili njegovog rivala, ali i da Englezima probudi nadu da bi, posle 1966. godine, ponovo mogli do titule prvaka sveta. Snimak možda pomogne tom podsećanju, mada... nije na njemu nikada bilo sve.

Ali, alkohol je čudo. Uvuče se u nečiji život tiho, skoro neprimetno. Potom postane bučno. A onda tužno, vrlo tužno.

Gaskojn je možda najbolji, a zapravo najstrašniji primer iz sveta fudbala koji služi kao svedočanstvo toj tvrdnji.

 
Rano je počeo. Baš u tom stilu "Samo ću malo". Zbog društva. A onda se upleo u mrežu iz koje je povratak baš težak. Pokušavao je, nije da nije, da umakne toj zavisnosti, pomagali su mu novcem Geri Lineker i Stiven Džerard ne bi li se lečio u klinici u Arizoni, spasavan mu je život detoksikacijom u nekoliko navrata i... kada se činilo da je uspeo da prebrodi najstrašnije dane u životu, ponovo je zgrabio flašu.

Sa flašom džina tumarao je ispred svoje kuće u Sanbenksu, polustrvu Dorseta, na krajnjem jugu Engleske. Foto-reporteri su zabeležili kako je prethodno, uz cigaretu i punu kesu neotvorenih limenki piva ulazio i izlazio iz kuće, a nedugo zatim, za sada još bez pojašnjenja na čiji poziv, pojavili su se policajci koji su "Gazu" uveli u svoja kola i odveli u bolnicu.

"Nikada nećemo zaboraviti radost zbog igara tvog tate. Molimo se da nastavi borbu", glasio je posle objavljivanja ovih fotografija jedan od komentara na Tviteru upućen Gaskojnovoj 27-godišnjoj ćerki Bjanki.