- Krenuo sam ka automobilu, kao i svakog jutra, a ovog puta, na sreću, bez ćerke. Žurio sam pa nisam mogao da je odvezem na posao. Tako, okrenut leđima prolazu nisam primetio napadače… Sevnuli su nenadani udarci, ja se sklupčao, trudio obema rukama da pokrijem lice i sačuvam glavu. Komšije su istrčale iz prodavnice, potrčale ka dvojici s kapuljačom i šalom, oni u trenu pobegli kroz isti prolaz spasivši me ozbiljnijih povreda. Sramota, imam 60 godina… A, napadnu te obesni, tuđim nalogom instruirani i ničim izazvanom mržnjom zadojeni mladići i to, isključivo, zbog fudbala. Odvratno, stvarno - izjavio je za "Žurnal" Rabrenović.

On tvrdi da je razlog napada isključivo i samo - fudbal.

- Dvostruki život ne živim, fudbal i jedino fudbal. I nikom dužan, nikom zajmio. Podneo sam ostavku 8. maja, neko i dalje priča da sam najbitniji u organizaciji jedino ispravne Skupštine od 11. maja. Nema druge, pretučen sam zbog fudbala - istakao je Rabrenović.

- U pitanju je zastrašivanje, ne samo mene već i ostalih članova pomenute Skupštine. Misle da ću tek tako da dignem ruke od borbe za legalitet i legitimitet, od prijatelja... Nikad! Bez obzira što mi se ovo dogodilo.nekom se moj stav očigledno nije dopao, pa poslao batinaše ispred moje zgrade. Užas! Samo, vojvođanska mudrost kaže 'ima dana ispred nas više nego kobasica'. Neka sudi vreme, da se malo i našalim, ne Privredni sud u Novom Sadu.