Počinje!
Pod posebnim stresom biće i treneri večitih, Marko Nikolić i Slaviša Stojanović, koji u međusobnom duelu od jesenas imaju skor 1:1. Marko je slavio u Kupu na klupi Vojvodine, Slaviša u prvenstvu. Videćemo ko će sada biti bolji.

Kako bi ih zagrejao za vrelo srpsko fudbalsko proleće, „Alo!“ im je postavio 15 pitanja, a ko se bolje snašao od dvojice stručnjaka, prosudite sami.

PITANJA
1. Vaša životna deviza?
2. Na šta ste ponosni u karijeri?
3. Zbog čega se kajete?
4. Šta vas trenutno profesionalno povezuje sa kolegom na drugoj strani?
5. Da li kolegi s druge strane odgovara uloga trenera večitog rivala?
6. Opišite jednom rečju srpski fudbal danas?
7. A odnose večitih rivala?
8. Kako je rad u klubu uticao na vaš život?
9. Šta je za vas večiti rival?
10. Koliko je za vas važan sud navijača, a koliko klupskih čelnika?
11. Po čemu je srpski fudbal danas prepoznatljiv u svetu?
12. Šta cenite kod drugog sagovornika?
13. Šta mu zamerate?
14. Šta biste mu poručili?
15. Da li će prolećni derbi u Humskoj odlučiti pitanje šampiona?

1. Sve u svoje vreme.
2. Na to da sam bukvalno sve postigao sam, svojim radom, odricanjem i znanjem. Nisam imao „kumove“ niti „stričeve“.
3. Što u igračkoj karijeri nisam bio maksimalno profesionalan u smislu da se nisam svega odrekao da bih postao ono što treba, a to sam shvatio tek kasnije, kada sam postao trener.
4. Vodimo klubove koji se bore za isti cilj, a povezuje nas i isti pritisak i sve drugo što ide uz to.
5. To pitajte njega.
6. Ne može jednom rečju.
7. Isto ne može jednom rečju. Višeslojan je, složen...
8. Videćemo kada se završi rad.
9. Pa večiti rival.
10. To ide zajedno. U velikom klubu je odnos između ta dva segmenta isprepletan. Dobro je kada uvek ide u istom smeru.
11. Po svim igračima koji su produkt srpske fudbalske škole, kao i trenerima koji rade u svetu. Trenutno nas najviše ima u Aziji i u arapskim zemljama, ali verujem da ćemo se uskoro vratiti u Evropu.
12. Njegov rad i činjenicu da mu je karijera išla stepenik po stepenik. To je obično plod znanja i planskog rada. Ne može se tek tako biti trener kluba koji se bori za vrh, a da nemaš kvalitet.
13. Ništa.
14. Dobar ručak.
15. Svaka utakmica na proleće će odlučivati o šampionu.

1. Nemam neku posebnu devizu. Kroz život idem uzdignute glave, uz mnogo rada i poštenja.
2. Najponosniji sam što nikome ne dugujem ništa, osim igračima sa kojima sam radio, kojima dugujem trenersku afirmaciju.
3. Zaista nemam zbog čega da se kajem niti razmišljam tako.
4. Bavimo se dosta dugo ovim poslom obojica. Ne poznajem ga dovoljno da kažem šta nam je zajedničko, ali se znamo lično i nekoliko puta smo se čuli telefonom jesenas.
5. Osećam respekt prema njemu kao kolegi i kao treneru rivalskog kluba. Ima određene rezultate iza sebe, ali nisam ja taj koji će da procenjuje njegov rad.
6. Hteo bih u dve reči. Jedna je „zbrka“, a ja bih više voleo da je „lep“.
7. Prekratko sam u klubu da bih osetio odnose između večitih rivala, ali bi trebalo da budu normalni, sportski, korektni i rivalski.
8. Nije uticao na moj privatni život.
9. Klub koji je uvek takmac za titulu i Kup, koji zaslužuje poštovanje. Nema veće sreće od pobede nad njim.
10. Sigurno da je važno mišljenje obe strane. Ipak, trener najbolje zna kada je odradio svoj posao kako treba, uglavnom su rezultati pokazatelj njegovog rada, ali i ne mora tako da bude. Svi su ti segmenti bitni.
11. Izvozu mladih talentovanih igrača koji igraju u najvećim klubovima na svetu i po fanatičnoj publici.
12. Korektnost u odnosu prema meni. Istakao bih i da je vrlo pristojan.
13. Zaista ništa.
14. Ni tu nemam ništa da mu kažem.
15. Ne mogu to da znam niti mislim tako daleko. Trenutno mislim samo na Novi Pazar i to je jedino o čemu razmišljamo i ja i igrači.