- Medijski pritisak prethodnih dana prevazilazi granice ukusa. Potpuno razumem interesovanje javnosti za našu vezu, ali serija neistina, praćenje i telefonski pozivi upućeni nama, bližim i daljim članovima porodica, prijateljima i poznanicima postali su uznemirujući. Ja sam se u prvom obraćanju javnosti zahvalio svima što će ceniti našu privatnost, a sada apelujem i molim u želji da zaštitim našu intimu i osobe iz našeg okruženja, kako bismo svi nastavili da živimo normalnim životom – počinje priču srpski košarkaš Ivan Paunić.

- Ne znam kako, ali nigde se u prvi plan ne stavlja činjenica da sam završio osnovnu i srednju školu, da sam završio dva fakulteta i upisao master, da kod kuće imam preko osamdeset diploma i medalja, da sam u osnovnoj i srednjoj školi bio najbolji sportista, da sam uvek sa ponosom i velikim motivom nastupao za reprezentaciju Srbije. Ne znam zašto se u javnosti stvara slika da se čitava moja karijera odslikava kroz vezu sa nekom starletom ili pevačicom. Pa ja više od polovine tih devojaka sa kojima sam navodno bio u vezi ni ne poznajem niti znam ko su – ističe ogorčeni Paunić.

- Potpuno sam šokiran i zatečen, jer u priči nema ni trunke istine. Moj pravi život znaju samo moja majka, moja baka i petorica mojih najboljih prijatelja. Moji roditelji su se razveli kada sam imao tri godine. Moja majka je heroj i uvek mi je kroz život bila velika podrška. Otac nas je ostavio, pa smo morali da se preselimo kod bake Leposave, sa kojom sam proveo veći deo detinjstva i koja je živela sa mnom kada sam se preselio u Beograd. Uz majku i baku, veliku zahvalnost dugujem i očuhu Goranu koji mi je pomogao koliko rođeni otac neće za sto godina – kaže Paunić i dodaje: - Pogodila me izjava da ja okrećem glavu od njega, a u stvari je stvar potpuno suprotna. Ja sam kao mali želeo da stupim u kontakt sa njim, ali ga tada nisam zanimao. Nikad u životu moj otac nije otišao u školu da pita kakav sam učenik, nikada nije upoznao niti se raspitivao za mene kod mojih profesora i trenera, verovatno ni ne zna u koje sam škole išao. Jednu čokoladu od njega nisam dobio. Dvadeset godina ga nisam zanimao, na ulici mi se nije javljao, nije plaćao alimentaciju. I onda, kada sam počeo da osvajam medalje, došao je i rekao da bi trebalo da razgovaramo. Šta je trebalo da mu kažem? On se svoje majke odrekao, zato što nije podržavala njegovu odluku da nas napusti. Mi smo je prihvatili da živi kod nas i izdržavali je. Pozajmljivali smo novac kako bi imala pet operacija i kako bi preživela. Činio sam sve da joj pomognem – drhtavim glasom kaže Paunić.

 - Sve što sam u životu stekao, stekao sam svojim radom i sa svojih deset prstiju. Toga se ne stidim. Novac i slava me nisu promenili. To najbolje mogu da vam potvrde petorica mojih najboljih prijatelja sa kojima sam proveo čitav život. Ljude nikada nisam cenio niti gledao kroz novac, već isključivo kroz njihove ljudske kvalitete. Imao sam teško detinjstvo. Moja majka se mnogo namučila da bi me izvela na pravi put. Tužno je što moram da pričam o ovome, ali želim da narod čuje istinu. Ne želim da me iko sažaljeva, već da svi znaju ko sam pravi ja – istakao je Paunić.

- Na kraju bih uputio još jedno veliko izvinjenja pre svega Ani i njenoj porodici što su u prethodnih par dana moraju da čitaju stvari o mojoj prošlosti koje nemaju veze sa istinom. Ovo što sam sada rekao je prava istina o meni i nemam razloga da se stidim nijednog jedinog dela. Uvek ću hodati uzdignute glave zbog svega što sam u životu uradio – piše u saopštenju Paunića.