Aleksandar Pavlović | Foto: Marko Metlaš
Teško je u svetu profesionalnog sporta, gde se „miris” novca oseća na svakom koraku, naći nekoga ko je sa toliko emocija vezan za dres koji nosi kao Aleksandar Pavlović. I to posle deset NBA sezona, u godinama kada se svode računi. Nije zahvalno ni izvlačiti zaključak ko je koliki Partizanovac u košarkaškoj četi, ali je rođeni Baranin, pored sjajnog radnog „si vija”, fenomen za sebe u nečemu što je davno, sa sve „jačim” ugovorima počelo da bledi. Igrom karijere, češće je sa tribina bodrio nego na terenu predvodio klub za koji ceo život navija. Kada je februara prošle godine konačno postao crno - beli, sledilo je „duplo” zadovoljstvo, onih „običnih” i, utakmica sa najvećim rivalom.
U predvečerje polufinalne serije ABA lige, koja startuje 14. aprila, bez obzira na relativno malu „količinu” okršaja sa crveno - belima, nijedan ne bi izdvojio.
- Svakižo učešće u večitom derbiju mi je drago, ne mogu da apostrofiram jedan, pa da stavim tačku. To su utakmice specifične težine, i kada dobiješ, i kada izgubiš. Logično, više volim one prve. To nikada i ne možeš da opišeš, a da sve kažeš - priča Pavlović.
Saša Pavlović | Foto: Saša Čolić
Uprkos tradicionalnom rivalitetu dva najpoznatija srpska kluba, ovoga puta će biti drugačije. U bližoj istoriji, večiti dueli nisu imali toliki značaj kao serija koja samo što nije počela. Evroligaška ulaznica namenjena isključivo pobedniku, one koji ostanu na „drugoj strani”, ne samo da ostavlja bez učešća u elitnom takmičenju, već dovodi u pitanje jačinu sponzorskog magneta. Crno - belima nije lako pala sezona bez evropske elite, koju su više od decenije, neprekidno igrali...Na pitanje kakav mu je predosećaj za mečeve „biti ili ne biti”, sagovornik će:
- To je još daleko. Lično, dan uoči duela me „uhvate” misli. I, onda, kada počne odbrojavanje, sve više razmišljaš o onome što sledi, iako smo svi svesni važnosti, uloga, pa samo se o tome priča. I kada mislim o tim utakmicama, samo mi prolazi da ne bude incidenata, da se sve reši na terenu.
Saša Pavlović | Foto: Marko Metlaš
„Trojka” crno - belih je znala, da u ovakvim mečevima, uvek etiketiranim „više od igre”, reaguje nervoznije, rano se optereti ličnim greškama...
- Na našim utakmicama uvek ima više nervoze, ali se ne opterećujem onim šta je bilo. Kada se završi utakmica, ne razmišljam više od sat vremena o onome što je
TRI PRSTA ZA TRI POENA
Saša Pavlović se ružnom tradicijom i na poslednjem gostovanju crno - belih u Podgorici našao na verbalnoj meti navijača Budućnosti. Na prva dva meča polufinala (14. i 15. aprila), kada je Zvezda domaćin, verovatno će biti prozivki.
- To mogu da čujem dok se zagrevamo, ako se dešava. Kada počne utakmica, niti imam vremena, niti me zanimaju takve stvari, ma ništa ne čujem sa tribina. Šta god da se viče, prođe...
Na opasku da je, ne iako ne čuje povike, u „Morači”, posle jednog koša, pokazao visoko podignuta tri prsta, Saša će:
- To je bilo zbog trojke, video sam od sudije. Pa, nisam mogao da pokažem dva prsta, kada sam ubacio za više...
prošlo. Najviše kako je odigrano, prolete ti greške kroz glavu, sa željom da se sledeći put ne ponove, uvek napraviš analizu te vrste. Ali, imajući u vidu tempo polufinalnse serije, u nekim delovima, dan za danom, neće biti vremena za osvrtanje, sano da se „posao” što bolje uradi.
Kada se poredi tenzija koja je pratila prošlosezonsku bitku za nacionalni pehar i predstojeće polufinale, na koju stranu „prevagne”?
- Meni je sličan osećaj, sličan pritisak, bez obzira na sadašnji ulog. Učesnici se znaju odlično. Zvezda je sličnog kvaliteta kao prošlog juna, mada, možda malo jača. Pripremamo se isto...
Koji je Sašin recept za večitog rivala?
- Nikada ga nisam ni imao, samo da budemo maksimalni, psihološki jaki, skoncentrisani na igru, hladne glave...- jednostavno će Pavlović, kao da od utorka neće „grmeti” u „Pioniru” i, to, najmanje u tri navrata.
Petogodišnji Luka Pavlović je najveći tatin navijač, dok za mlađu Minju ima još vremena. A naslednik je često i na tribinama, pa ne izostanu ni „teška” pitanja i koja suza kada se „desi” poraz...
- Joj, teško mu je pao poraz od Cedevite, pre godinu dana, kada smo igrali ono nesrećno polufianle fajnal fora u Areni. Prvo mu nije bilo jasno, da li je koš ili nije, pa kada je video kako neki plaču, shvatio je da se nešto dešava što nije dobro, uh, trebalo mu je „objasniti” da je kraj..., završava Aleksandar Pavlović.