Dve decenije su prošle kao tren... Te sada već davne 1995. godine košarkaši Jugoslavije su postali prvaci Evrope. Na čelu sa selektorom Ivkovićem i maestralnim Đorđevićem pokorili smo Stari kontinent.
Nikome nije bilo drago, cela Atina nam je zviždala, Hrvati su napustili pobedničko postolje, ali... Bilo je jasno da se košarkaška velesila vratila. I to na velika vrata. Posle sankcija ponovo smo bili tamo gde nam je i mesto. Na pobedničkom postolju sa zlatom oko vrata.
Tokom 20 godina sigurno je bilo i većih uspeha naših sportista. Pljuštale su medalje na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima, ali nije bilo odličja koje se tako burno slavilo kao zlato koje su Danilović, Bodiroga i drugovi doneli iz Grčke. Plato ispred Skupštine grada Beograda je bukvalno goreo. Preko 100.000 ljudi je došlo da se pokloni momcima koji su tada razgrnuli sive oblake i napaćenom narodu pružili malo radosti.

I danas 20 godina kasnije osećanja su potpuno ista. Ok, ti ljudi već odavno ne igraju košarku, imaju manje kose i nešto veće stomake, ispod šampionske terase nije bilo mnogo ljudi, ali emocija je ostala potpuno ista.
Pred izlazak na čuveni balkon za naše zlatne asove organizovan je i prijem u Skupštini grada Beograda (Svečana akademija). Okupila se skoro cela generacija nisu bili tu samo Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Zoran Savić i Željko Obradović.
- Lep trenutak da se podsetimo slavlja... Radili smo u izuzetno teškim uslovima i nije bilo lako da postignemo tako veliki uspeh - rekao je legendarni Dušan Ivković.

Ni Žarko Paspalj nije krio osećanja.
- Hvala onom ko je izmislio balkon - jasan je Palja.

Posle spektakularnog filma u 4d formatu, zlatne legende izlazile su jedan po jedan pred nekoliko hiljada navijača u Beogradu. Gromoglasni aplauzi i skandiranja ni ovoga puta nisu izostali.

Sjajan način da se prisetimo jednog teškog vremena, koje su ovi ljudi učinili lepim.

Sale, Dudo, Paljo i ostali, veliko vam hvala!