- Postoje dve ključne prekretnice u mom životu koje su me načinile osobom koja sam danas. To su događaji koji su me, verujem, načinili jačim i izdefinisali moj karakter. Prvi se dogodio dok sam imao 12 godina kada sam otišao za Nemačku da igram tenis. Tada je situacija u Srbiji bila jako teška: embargo, siromaštvo i nemaština. U takvim uslovima razvitak deteta u bilo kom sportu, posebno u tenisu, bilo je nemoguće. Tako da sam ja u tako mladim godinama bio primoran da se odvojim od porodice kako bih igrao tenis. Preko noći, morao sam da se naučim da ne zavisim od svojih roditelja i praktično samostalno živim. Bio sam jako mlad, ali su me oklonosti naučile da živim taj novi život daleko od svoje porodice. Ovo je bio jedan od velikih prekretnica u mom životu koja me je kasnije definisala i kao čoveka i kao sportistu – ispričao je Novak za intervju na engleskom jeziku, ali ga je radila srpska novinarka u Monte Krlu, gde Nole živi sa svojom devojkom Jelenom Ristić.

Drugi ključni događaj za njega je NATO bombardovanje Srbije.
- Ta dva i po meseca tokom kojih su me sirene buile u tri ujutro i konstantno sam bio u neizvesnosti o tome šta nosi sutra. Zbog tog iskustva, naučio sam da se suočim i prevaziđem strah još kao jako mlad. Kada ste okruženi ljudima koji strahuju za svoj život, strah od gubitka u tenisu i ne deluje tako veliki – otkrio je Novak tajnu svog optimističnog pogleda na život koja mu je donela uspeh u karijeri.
- 22. Maja 1999. godine sam slavio 12. rođendan. Ne volim da se sećam ovoga, ali je to jedno od mojih najačih sećanja. U teniskom klubu “Partizan” svi su mi pevali rođendansku pesmicu dok su iznad Beograda nadletali avioni i bacali bombe. Tada možda još nisam mogao u potpunosti da shvatim šta se dešava, ali sam naučio da se koncentrišem da ne slušam sirene nego na lepe stvari. Fokusirao sam se samo na to da sada imam mnogo slobodnog vremena da igram tenis, na talenat za koji sam verovao da imam kako bih jednog dana bio prvak i osvojio Vimbldon. Ta odlučnost je bila ključna u mom razvoju kao profesionalnog sportiste – ispričao je Novak novinaraki Ksenija Pavlović kojoj, iako je rekla kako teniser iz njene rodne zemlje, niko ne može zameriti na subjektivnosti u tekstu jer apsolutno nema te osobe koja može da porekne Novakove uspehe, kao ni brojna humanitarna dela o kojima je razgovarala sa najboljim srpskim sportistom svih vremena.
Đoković je ispričao da se sa četiri godine zaljubio u tenis i da je veoma zahvalan što je dobio priliku da radi u životu ono što obožava i u tome je veoma uspešan.

Novak nije mogao da priča o sebi i svom uspehu kao sportiste, a da ne spomene nedavno preminulu teniserku Jelenu Genčić.
- Jedan od mojih najvećih mentora u životu i moj prvi teniski trener bila je Jelena Genčić. Sećam se da mi je dok sam još bio dete čitala poeziju i da smo slušali klasičnu muziku u njenoj dnevnoj sobi prepunoj pehara. Tada sam sanjao da ih i ja jednog dana osvajam. Mi smo slušali Betovena i Mocarta i radili vizuelene vežbe. Njena filozofija je bila da će te vežbe otvoriti moju kreativnost i pomoći da verujem u svoje snove. Verovala je da ću tako jasnije videti sliku sebe kako osvajam Vimbldon i postajem najbolji teniser na svetu. Jedan od najemocionalnijih trenutaka u mom životu je bio kada sam doneo Vimbldonski trofej u Jeleninu kuću među sve one trofeje kojima sam se divio dok sam bio dete – ispričao je Novak.

Zatim je, za sve one koji to već ne znaju, ispričano i to kako je tada ovog tenisera dočekalo 100.000 ljudu na ulicama Beograda i kako jeste ostvario svoj cilj, ali to ne znači da je prestao da sanja. Svoj uspeh iskoristio je za pomoć mnogima, kako u Srbiji tako i van nje. O njegovim humanitarnim akcijama, poznastvima sa brojnim svetski poznatim ličnostima sa kojima je stupio u kontakt i sa kojima, takođe, pomaže onima kojima je pomoć potrebna. Naravno, osvrnuo se i na svoju vezu sa Jelenom Ristić.
- Jelena je velika podrška u svemu što radim. Mnogo mi znači što imam tako divnu ženu u svom životu. To razumevanje i ljubav koju delimo nam pomaže da zajedno koračamo kroz život i pređemo sve prepreke. Sva važna pitanja rešavamo zajedno, a to čini život mnogo lakšim – pohvalio se Novak koji i dalje važi za čoveka koji stoji čvrsto na zemlji i ne vidi sebe kao nekoga ko je iznad ostalih jer je uspešan.
- Želim da budem otvoren i iskren prema svima jednako. Potrebno je jako malo da bi bili ljubazni – rekao je naš najbolji teniser.