Ali, on nije prvi fudbaler koji je iz kopački uskočio u neku drugu profesiju.

Erik Kantona – glumac:

Nije retkost da se fudbaleri posle igračke karijere odluče za glumu. Ko još nije čuo za Vinija Džonsa i za njegovu rolu u filmu „Mean Machine”?

Ali, niko ne može da se poredi sa bivšom zvezdom francuske reprezentacije i Mančester junajteda, Erikom Kantonom. Otkad se pojavio rame uz rame sa Kejt Blanšet i Džofrijem Rašom u ostvarenju „Elizabet” iz 1998. godine, Kantona je postao zvezda mnogih engleskih i francuskih filmova, a oprobao se i u nekim reklamama poznatih svetskih brendova.

Dejvid Ike – pisac:

Premda se oprostio od aktivnog igranja fudbalom zbog povrede kolena još 1973. godine kad mu je bilo tek 21, on je ostao u sportu postavši komentator na televiziji BBC.

Od 1990. posvetio se novoj strasti – pisanju. Ono što je zanimljivo u vezi sa njim jeste to što je on jedan od teoretičara zavere koji smatra da svetom vladaju reptili koji su uzeli ljudski oblik!?

Pre nego što se povredio, bio je čuvar mreže u Koventriju i Herefordu.

Rej Vilson – pogrebnik:

Bio je najstariji član postave koja je Engleskoj donela titulu Svetskog prvaka 1966. godine i smatra se jednim od prvih ful-bekova. Na prvenstvu je odigrao svih šest utakmica.

Njegova karijera je potrajala do ranih '70-ih i odlučio je da se posle fudbala posveti – grobarstvu. Otvorio je kompaniju koja se bavila pružanjem pogrebnih usluga. Upao je u teške finansijske probleme i pre desetak godina je prodao svoju zlatnu medalju sa Mundijala za 80.000 funti.

Hoze Manuel Pinto – muzičar:

Mnogi fudbaleri obožavaju muziku – Petr Čeh i Vejn Runi su pokazali određene talente kada je pitanju pevanje.

Ali, bivši golman Barselone Pinto otišao je korak dalje. Višegodišnja rezerva Valdeza je uzeo umetničko ime Vahin i postao je profesionalni muzički producent.

U karijeri je osvojio četiri španska prvenstva, dve Lige šampiona i dva Svetska klupska prvenstva, pa ne bi čudilo ako bi i u novoj profesiji imao velike uspehe.

Gaiska Mendijeta – di-džej:

Legendarni vezista je proveo čitavu deceniju u Valensiji i za to vreme je dva puta poražen u finalu Lige šampiona. U oba navrata je proglašen za najboljeg igrača sredine terena najelitnijeg klupskog takmičenja. Proveo je sezonu i u Barseloni, a potom je četiri godine nastupao za Midlzbro. Dres Španije oblačio je 40 puta.

Ali, imao je i ''tajnu'' karijeru Di-džeja.

– Ako bih igrao u subotu, onda bih se uveče ušunjao u neki klub i puštao ploče. Maskirao bih se i niko nije znao da sam to ja. Obožavao sam to, bio je to moj ventil – rekao je on jednom prilikom.

Andrej Ševčenko – političar:

Bio je legenda Milana, a u Engleskoj je ostao upamćen kao skupa greška koja nije uspela da održi reputaciju u kontinuitetu dok je igrao za Čelzi.

Ali, u Ukrajini, on je nacionalni heroj. Pošto je predvodio Dinamo Kijev do polufinala Lige šampiona 1999. godine, Ševčenko se preselio u Milan i postigao 127 golova na 208 utakmica Serije A.

Takođe, on je i najbolji strelac ukrajinske reprezentacije svih vremena. Bilo mu je ponuđeno čak da bude i selektor svoje zemlje, ali je to odbio.

Umesto toga, napadač je odlučio da se posveti politici. Na Parlamentarnim izborima 2012. godine bio je član tamošnje naprednjačke opcije. Njegova politička karijera ličila je više na vreme provedeno u Čelziju nego u Milanu – njegova partija osvojila je tek 1,58% glasova.

Tomas Gravesen – igrač pokera:

Postoji dosta priča o profesionalnim fudbalerima koji su izgubili sav svoj novac po završetku karijere. Gravesen nije jedan od njih.

Bivša radilica Evertona, koji je bio jedna od ikoni kluba, nastavio je sa popriličnim prilivom novca i po „kačenju kopački o klin”.

Danac je novac zarađen tokom karijere uložio u veliki broj poslova i to mu se višestruko isplatilo. Sada živi u Las Vegasu sa ličnim bogatstvom od 80 miliona funti, u vezi je sa češkim modelom Kamilom Perse i igra poker. Težak život!

Biksente Lizarazu – brazilski džiudžicu borac:

Mali broj fudbalera može da se pohvali činjenicom da su osvojili i Svetsko i Evropsko prvenstvo. Još manji broj njih može da kaže da je to uradio u dva sporta.

Lizarazu je jedan od njih. Osvajač Mundijala sa Francuskom 1998. i Evropskog prvenstva dve godine kasnije je jedan od najtrofejnih reprezentativaca ikada.

Onda, po penzionisanju 2006, defanzivac se posvetio Brazilskom džiudžicu gde je pokazao neverovatan talenat.

Samo posle 18 meseci bavljenja ovim sportom, Francuz je postao Evropski prvak u seniorskoj konkurenciji i to na prvom takmičenju na kojem je učestvovao.

– Ovo je prelepo iskustvo. Boriš se ''jedan na jedan'' i iza sebe nemaš prijatelje koji te podržavaju kao u fudbalu – rekao je Lizarazu.