Božo Sušec o Milojku Pantiću:
"Ja sam sa Milojkom Pantićem praktično bio u bračnom odnosu. Proveli smo toliko vremena zajedno na tim putovanjima, delili sobe i sve drugo, tako da smo stvarno bili i radili zajedno od 1976. godine i Montreala, kad su nas prozvali "dvojac bez kormilara", pa sve do rata. A bili smo sto posto različiti, i po kulturi, i po vaspitanju, i po svemu, ali je to bilo očigledno dobro dopunjavanje. Bilo je čak i pitanje na Kviskoteci, sećam se: "Kako se zove atletski učitelj Milojka Pantića?" I takmičar je tačno odgovorio iz prve: "Božo Sušec" - prisetio se legendarni hrvatski komentator za Sportski.net i otkrio koji je bio životni Pantin gaf.
"Pantića je dugo pratio taj njegov najveći gaf u životu, godinama nije htio pričati o tome, zgražao se sam sebi što je to napravio. Bilo je finale, tad se to nije zvalo Dijamantne lige, nego Zlatne lige u Brukselesu. U trci na 1.500 metara je trčala jedna cura koja je imala onako plavi dres i Pantić je bio sto posto siguran da je to tadašnja jugoslavenska atletičarka Snežana Pajkić. Ona je bila prvakinja, to je bila njegova ljubimica i on je bio siguran da je to ona. A to je zapravo bila Francuskinja. I on je uglavnom trijumfalno prenosio kako Snežana Pajkić pobeđuje, kako je odniela pobedu i onda kad je trka završila, objavili su da je pobedila ta Francuskinja, i to je bilo ono, čovek je skoro umro, probledeo je... Jer trka traje četiri minuta i on je četiri minuta sve govorio pogrešno."

Božo Sušec o Vladanku Stojakoviću
"On je bio odličan, pravi zaljubljenik u fudbal. Sećam se kad sam ja već postao neko komentatorsko ime, i išao na Olimpijske igre i sve... I onda on mene pozove i kaže: "Slušaj, Božo. Ti si dobar reporter. Ali ne možeš ti tako da provodiš život. Znaš ti šta u Jugoslaviji postoji? Pa postoji samo fudbal. Pa onda dugo, dugo, dugo... ništa. Pa je onda fudbal, pa opet fudbal... A ti radiš ovu neku atletiku, rukomet... Moraš da prenosiš fudbal ako želiš da postaneš veliki reporter." To je bio njegov savet.

Inače, Stojaković nije bio neki veliki luzer i kikser, ali reći ću njegov najveći biser. Na jednoj utakmici, ne znam kojoj, bila je u toku svečana predaja pehar. Tadašnji političar, bio je to predsednik Savezne skupštine Jugoslavije Draža Marković, predavao je pehar kapetanu pobedničke ekipe, a Stojaković govori:

"I evo našeg voljenog Draže Mihajlovića...' I, naravno, Stojaković se smrznuo kad je shvatio da je rekao ime četničkog vojvode. Hteli su da ga suspenduju i kazne, ali onda je stvarno nazvao taj Draža Marković i rekao: 'Pa nemojte čoveka, očigledno se zabunio."I on ga je spasio da mu ne ode glava."

Božo Sušec o Zvonku Mihajlovskom

"S njim sam isto bio jako dobar. Bio je drag čovek, sportista, osamdeset puta reprezentativac Jugoslavije u hokeju na ledu. Ali bio je super štreber. On se najviše pripremao od svih za prenose, pisao je sve i to po cenu totalne gluposti. Recimo, pripremao se za finale Olimpijskog turnira u hokeju gde su trebali igrati SSSR i SAD. I on si je sve pripremio, napisao unapred, pa tako i foru za Ruse: "Evo, to su potezi iz Boljšoj teatra!"

Ali je problem što je u finale ušla Kanada, a ne SSSR. Međutim, to njemu nije smetalo, on je to prodao pod Kanadu i sve drugo što je pripremio. Čisto ruski prenos je napravio. Ali on nije bio toliko veliki reporter kao recimo Stojaković, koji je sigurno bio veliki reporter, i Panta, koji je isto bio dosta značajan u to naše vreme."

Božo Sušec o Draganu Nikitoviću
"Znaš ko je bio najveći srpski reporter? Dragan Nikitović! On je bio najobrazovaniji, objavljivao je svoje priče u novinama... Bio je načitan, ali bio je ona tipična beogradska škola čiste improvizacije. Malo se pripremao, ali je to nadoknađivao tim svojim šarmom i tim svojim govorničkim sposobnostima. On je izmislio ono da "Parlov mlati svog protivnika na kašičice", dakle udarce mu zadaje na kašičice, i takve stvari.

Ali kako je bio zapravo jedna lenština, nije se pripremao, a mi smo radili zajedno atletiku i ja sam kao predstavnik zagrebačke škole uvek imao hiljadu papira i svega drugoga, onda je on napravio dogovor sa Slovencem Markom Rožmanom, koji mu je davao svoju kompletnu pripremu.

Ali kako je Rožmanu, naravno, sve bilo napisano na slovenskom, kad je Nikita to čitao iz njegovih papira, to je onda zvučalo otprilike ovako:

"I evo ga sada na 400 metara, Džonson trči fenomenalan rezultat, sedam in četrdeset dva i pedeset", kaže on na slovenskom. Tako da su ga u Srbiji godinama zezali, zvali su ga godinama "sedam in pedeset".

Nikita je kao i Panta pokrivao puno sportova, košarku, boks, atletiku, tako da je bio polivalentan.