Kako se snalaziš u estradim vodama pošto imaš svega 17 godina? Da li si već osetila i neke negativne strane i da li te je nešto povredilo?

Da li misliš da ćeš moći da opstaneš na estradi? Ipak pevaš pravu narodnu muziku, a danas prolaze brze i komercijalne stvari.
Ja pevam ono što volim i to sam ja. Ne mogu ići protiv sebe i svoje duše i svog muzičkog ukusa i nadam se da će to publika prepoznati. Osim toga, svesna sam i da ono što radim ne uspeva kod publike preko noći. Za pravu narodnu muziku treba vremena, ali kada jednom uđe u srce publike, ona tu ostaje zauvek.

Da li u koleginicama iz takmičenja Katarini Grujić, Radi Sarić, Mileni Novaković i Slađani Mandić vidiš konkurenciju?
Ne, i nemam razloga da u njima vidim konkurenciju. Prosto i ne pripadamo istom muzičkom pravcu jer ja pevam pravu narodnu muziku. Nemam ništa protiv njih. One su ostale moje drugarice i nakon takmičenja i radujem se uspehu njih kao i svom uspehu jer sam svesna da nije ni malo lako biti finalista „Zvezda Granda“.

Tvoja pesma se zove „Još večeras plakaću za tobom“. Otkrij nam kada si poslednji put zaplakala i zašto?
- Ja sam laka na suzama. Jako lako zaplačem što zbog sreće što zbog tuge. Poslednji put sam plakala u nedelju na koncertu u Kaknju kada je Amar zapevao pesmu „Kralj boema“. Jako volim tu pesmu, naročito one početne stihove: „Majko, nisam zaboravio kraj tvoje marame...“. Ta pesma me jako pogodi i uvek zbog nje pomislim na svoju mamu. Plakala sam na koncertu kao kiša.