- Nikada neću pristati da budem glumica koja je samo izvođač radova. Kroz svoje uloge moram da pokažem i svoj stav - ističe Anita Mančić.
 
Publika na letnjoj pozornici završne večeri Filmskih susreta bila je duboko dirnuta filmom „Top je bio vreo“ Slobodana Skerlića, ali je posebno burno pozdravila Anitu Mančić, koja tumači ulogu majke Hatidže. Ona je izabrana za glumicu šeste festivalske večeri.

- Nisam dugo ni često dolazila na Filmske susrete, ali sam se sada uverila da ono što je najbolje na festivalu u Nišu nismo mi glumci, nego publika. Jedina konstanta na Filmskim susretima je publika. Zaista mi znači što Nišlije toliko vole glumce. Publika je osetila da je Hatidža divna žena koja u najtežim životnom okolnostima ne prestaje da bude čovek. To je nešto najvažnije. Ili si čovek ili nisi.

Koliko je vama bilo teško da iznesete lik žene, majke u ratnom Sarajevu, jer vi niste poreklom iz Bosne i Hercegovine?

- To je jedna jako opterećena tema. Nije me bilo strah da neću moći da iznesem ulogu o stradanju žene koja je izgubila sina u tim strahotama, ali sam se plašila da na bilo koji način ne povredim žene koje su to stvarno doživele.
Trudila sam se da moja Hatidža ne povredi nikoga. I da zaista pokažem da u najteže vreme majke i žene mogu da pokažu ono što je najbolje u ljudskom rodu, a to je da prihvati dete čiji su roditelji poginuli bez obzira koje je nacionalnosti.
U ekipi je bilo dosta kolega koje su živele na prostorima Bosne i Hercegovine i doživele taj užasan rat. Ja nisam, tako da mi je bilo teže da u nečemu ne preteram i ne pogrešim. Vidim po reakcijama publike da su prepoznali ljudskost u ratno vreme, tu najplemenitiju osobinu u mojoj ulozi. Još nisam gledala film, tako da sama ne mogu da ocenim kako to izgleda.

Zašto vas češće nije bilo na filmu?

- Nekako sam ja više pozorišna glumica. Naravno, prihvatila sam sve ponuđene uloge za koje sam smatrala da treba da ih odigram. Trenutno se u našem društvu jako teško nalaze sredstva za pozorišne predstave i filmove, jer ima mnogo ruiniranih bolnica, škola... Međutim, često se i pare koje se dobiju za kulturu ne iskoriste na pravi način. Vrlo često je sumjiv kvalitet i ima dosta ličnih interesa.
Umesto da se svi potrudimo da na najbolji mogući način iskoristimo to što nam država daje. Često može da se čuje samo kukanje kako nema para za kulturu.