Otac protiv sinova: Ceca zadirkivala Arkana zbog fudbala

Moj otac je neizmerno uživao u svojim pobedama – jednostavno je mrzeo da gubi i nije umeo da se snađe pod takvim okolnostima. Bio je od onog tipa ljudi koji bi uvek morali da pobede - bila to rasprava, bitka ili prijateljska utakmica.

Ako sam ikada nešto žarko želeo u životu, to bi bilo da moj otac i muška strana moje porodice organizujemo prijateljsku fudbalsku utakmicu. Neprestano sam ga na tu temu gnjavio dve godine, ali on je bio toliko zauzet drugim stvarima da je uvek zanemarivao moje predloge.
Ipak, ostajao sam pri toj ideji o timu koji bi se sastojao od naših prijatelja, moja dva brata i mene. Njemu sam za sastav tima predlagao njegove prijatelje, pa da tako odmerimo snage. To bi makar bio dobar prijateljski meč ako ništa drugo.
Služio se svakakvim izgovorima kako bi izbegao taj meč. Umeo bi da mi kaže:

„Sine, rado bih igrao sa vama, ali ne bih voleo da osramotim rođene sinove razlikom od desetak golova u moju korist”.
Ipak, znao sam da bi moja braća i ja ako treba i poginuli na terenu samo da dokažemo da nekada i David mora da pobedi Golijata.
Par nedelja nakon mog zadirkivanja i njegovih konstantnih izgovora da je previše star za takav izazov, na moje iznenađenje prišao mi je i rekao da je spreman za meč.

Famozni meč se odigrao u balonu. Moji rođaci i ja smo ležerno ušetali i zatekli mog oca koji se zagrevao sa svojim 45-godišnjim prijateljima. Čim nas je video, dobacio je prijateljima:

„Momci, eno mojih sinova. Hajde da im danas pokažemo šta znači iskustvo.”

Nikada ne potcenjuj nečiju odlučnost

I, tako je utakmica napokon počela. Moji rođaci i ja smo oduvek bili sportski tipovi. Moj brat blizanac i ja smo od malih nogu igrali fudbal. Nisu ni naši prijatelji bili loši, ali strah je nadvladao pa su oklevali da se suprotstave mom ocu kad god bi došli u posed lopte.

„Šta čekate?! – drao sam se. „Borite se! Idemo! Ne plašite se! Napadajte!”
Na taj način je utakmica poprimila prilično ozbiljan ton. Za samo desetak minuta, bili smo u prednosti od pet golova. Neprocenjivo je bilo gledati mog oca kako besni na svoje saigrače i krivi njih za svako svoj loš potez. Počeo je da se ponaša kao trener, stalno je ubacivao nove odmorne igrače, nastojeći da nas na taj način umori. Jednostavno, nije voleo da gubi i tačka. Krenulo je u neželjenom pravcu kada je iznenada pridigao loptu sa obe ruke nasred terena tvrdeći da je fauliran.

Udarac sa penala

Žustro smo protestovali zbog te nepravde, ali on se nije dao. Nisam imao drugog izbora osim da zauzmem mesto našeg golmana u nadi da ću ja biti uspešniji u odbrani.

Stajao sam ispred gola dok je moj otac hvatao zalet da puca penal. Ipak, ima pravde, pa sam odbranio njegov šut. Nije mogao da podnese poniženje, pa je uzeo loptu i zaurlao:

„Obratite pažnju! Utakmica je gotova! ODLAZITE KUĆI! ODMAH! Vi, klinci ste se načožili kao da ste igrali protiv Mančester Junajteda! Gubite se odavde! Igra je gotova”.

Svakako, podbadali smo ga celu noć zbog toga što su izgubili... Čak nam se pridružila i moja maćeha, zezajući ga da je izgubio jer je nabacio koji kilogram, a i koju godinu viška. Bio je vidljivo besan. Nije umeo da se nosi sa porazima.

Već sledećeg dana nas je informisao da sastavlja novi tim. Rekao nam je da će ga novi saigrači slušati bez pogovora, i da će zbog toga sada pobediti. Dogovorili smo revanš.

Moja ekipa je ostala u istom sastavu kao i prošlog puta. Međutim, kada smo bacili pogled na naše protivnike, nismo mogli a da ne primetimo da je moj otac sastavio potpuno novi tim, a članovi su bili bivši profesionalni fudbaleri. Kada nas je video da ulazimo na teren, rekao je:

„Dobro, momci, ovog puta ćemo igrati ozbiljan fudbal”
Pitate se da li su naš uništili? Naravno da jesu. Međutim, ipak smo uspeli da pružimo dobru partiju, i da čak i damo jedan gol. Bio je presrećan što je porazio svoje sinove, a mi smo i očekivali da će dovesti profesionalce da zaigraju u njegovom timu.

Opet, mrzeo je iz dna duše da gubi. Međutim, mi smo bili zadovoljni. Uspeli smo da mu dokažemo da ćemo bez obzira na šanse uvek pružiti silovit otpor.
Na kraju, to nam je u krvi.