Da li ste se plašili bola?

- Trudim se da pozitivno razmišljam, pa sam i tada bio smiren i opušten. Ali, na moje iznenađenje niko od ljudi iz mog okruženja nije primetio nikakvu promenu na meni. Moj rođeni brat me je posetio neposredno posle transplantacije. Pitao sam ga zapaža li nešto novo na meni, terao sam ga da stoji iznad moje glave, ali on ništa nije uočio.
Ne farbam se

Mnoge vaše kolege se farbaju, a vi?

- Ma, kakvo farbanje, nemam potrebe za tim. Mene sede neće. Ja ih imam bar malo, za razliku od mog starijeg brata kome je ziftcrna kosa, bez ijedne sede. Genetika je takva kod Bekića! Ali, verujte, i da sam potpuno beo, ne bi mi palo na pamet da se farbam - tvrdi Bekić.

Samo presađivanje je obavljeno pod lokalnom anestezijom, pa nije ni bolelo.

Zašto krijete da ste imali intervenciju?

- Ne krijem i nikada ništa nisam krio, ali me niko ništa nije pitao. Uostalom, nisam ugradio silikone u usta, pa da se to vidi iz aviona. Inače, tako nešto mi ne bi palo na pamet.

I koliko je koštalo to zadovoljstvo?

- Oko 700 evra. To je mikrohirurška metoda, koristili su moju kosu s potiljačnog dela glave gde su vlasi suštinski i anatomski razlikuju od onih koje su opale, jer su kvalitetnije. Zato se i ne primećuje mnogo, niti narušava moj pređašnji izgled. Lekarka mi je savetovala da ponovo dođem i uradimo još jedan zahvat, ali ja sam lenština i nisam otišao. Lep sam i ovako!