Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Estrada

GLADOVALA KADA SE DOSELILA U BEOGRAD

Brena: Živela sam na hlebu i jogurtu, pa ako sam htela slatko malo sam pošećerila!

Autor: Vecernji.hr | 02.03.2014 - 13:30:00h | Komentara: 12

Živela sam na jogurtu i hlebu u trenutku kada sam uzela život u svoje ruke i Saši Popoviću rekla: “Pevačica vam je sjajna, ali ja sam bolja”. 
I to je bilo to.

Naslednica Tomislava Nikolića: Lepa Brena

Lepa Brena otvorila dušu

Kada je Fahreti Jahić košarkaški trener u srednjoj školi nadenuo nadimak Brena, a 1981. poznati televizijski voditelj Minimaks dodao tome i Lepa i dao joj priliku da prvi put nastupi u njegovoj emisiji, nije ni slutio kakav je fenomen pokrenuo.

Postala je turbofolk-senzacija bivše države, snimila 17 albuma, prodavala ploče u milionskim primercima, prva snimala spotove na egzotičnim lokacijama... Pa i premijerka bivše SFRJ Milka Planinc govorila je da će ostati zapamćena po vladavini u doba Lepe Brene.

Mnogi, pa tako i Karlovčani, pamte dane kada su za ulaznice za njene filmove “Hajde da se volimo” ispred bioskopa čekali dva sata u redu.
Danas, više od 20 godina kasnije, Karlovac više nema bioskopske dvorane, stanovništvo se promenilo, pa i država, a Lepa Brena je poslovna žena i profesionalka koja i dalje peva. A vole je neki novi klinci. I dolazi u Hrvatsku na turneju koju će započeti 8. marta upravo nedaleko od Karlovca, na lokalnom igralištu u Krnjaku.
Zašto turneju počinjete baš u Krnjaku?
- Odnekud treba krenuti. Davnih dana su turneje počinjale ili u Sloveniji ili u Makedoniji, a danas nam je to potpuno svejedno. Ipak, jedan je od ključnih razloga i to što smo baš od obožavatelja iz okoline Karlovca primili puno pisama i poziva i odluka je pala. Najvažnije mi je da taj koncert prođe što je najbolje moguće, počeli smo ga planirati na vreme, napravili smo odličan sinopsis i biće fenomenalno.
Koncert je trebao biti održan u karlovačkoj dvorani Mladosti, ali je premešten na fudbalsko igralište u Krnjaku 20 kilometara od grada. Navodno je gradska vlast pod pritiskom branitelja i javnosti premestila koncert iz grada.
- Svašta se priča, no meni je uvek važna istina. Želim da istaknem da u Karlovcu doista nemamo nikakvih političkih problema, svakako i grad Karlovac i cela županija maksimalno su nam izašli u susret sa svom infrastrukturom. Koncert nije u sportskoj dvorani isključivo zbog tehničkih problema, a svi koji dođu u Krnjak videće da se taj spektakl ne bi mogao izvesti u dvorani zbog tehničkih ograničenja. A meni je svejedno gde nastupam, važna mi je samo publika.
Mogu da obećam da će biti sjajno, pevaću pesme koje izvodim svuda i u kojima nema ničega što bi bilo koga na bilo koji način moglo da vređa.
:: Možda je vaš koncert premešten zbog događaja koji vam često zameraju – vašeg nastupa pred srpskom vojskom ratne 1993. godine?
- Ni danas ne znam o čemu se radi. Ako je nekome nešto iz tog perioda smetalo, trebalo je dobro da proveri šta se zapravo tada dogodilo. Bezbroj puta sam već rekla da sam išla da spasim svog oca i da sačuvam svoju porodicu.
Uostalom, nešto se dogodilo i 1941. i 1945., ljudi su svašta prolazili, postoje brojne tragične sudbine, ali da li treba da živimo u 1941. i 1945.?

Lepa Brena

Posle velike popularnosti, u vreme rata ste se nekako povukli iz javnosti?

- Oduvek sam bila jugoslovenska pevačica poreklom iz BiH, rođena u Tuzli, živela u Brčkom, a udala se u Beogradu. Tada mi je bilo najvažnije da sam se udala za nekoga koga sam volela i koga i sada volim, cenim i poštujem.
A za vreme rata su isplivali neki nacionalni pevači koji su mahali svojim nacionalnim ili verskim identitetom. Svaki čovek koji se bavi umetnošću treba da bude umetnik, a njegov nacionalni identitet ne sme da bude u prvom planu. S obzirom na to da sam učenica pevača koji su u Jugoslaviji bili klasa, počevši od Josipe Lisac, Tereze Kesovije, Miše Kovača, Arsena i Gabi, Meri Cetinić, Kiće Slabinca, iz Sarajeva, čitave plejade pevača..., u to vreme se nikada niko nije isticao ni po čemu drugom osim po muzici. Muzika je tu da spaja ljude i to je bit cele priče.

Vaše ime je nekim ljudima asocijacija na neko srećnije vreme. Tada su se i sociolozi bavili analizom fenomena vaše popularnosti. O tome kako ste postali fenomen sigurno ste i sami razmišljali?

Ne opterećujem se sama sobom, nastojim samo uživati u muzici i to da spojim s pozitivom koju ona razvija kod ljudi. Nemam više 25 godina, imam 30 godina više i očigledno je da je pesma ta koja je preživela sve te godine.
U međuvremenu su došle i nove generacije kojima se i dalje ta energija sviđa. To je dokaz i potvrda onoga što sam davno govorila, a to je da vam ni za jednu pesmu ne treba pasoš jer ljudima koji su rasterećeni od politike one se jednostavno sviđaju.
U zadnje vreme opet je popularan brend Tita. Imate li vi neku ličnu priču s njim?
- Na žalost, nisam ga upoznala. Ipak, u toj priči važnije je da sam ja jedna od onih koji su živeli u vreme kada je državni budžet bio mnogo ozbiljniji, imali smo ozbiljnu državu i bilo je svega, samo se o tome verovatno nije smelo pisati. S našim pasošem mogli smo da putujemo bez viza po celom svetu, imali smo konvertibilnu monetu i cenili su nas gde god bismo se pojavili.
Pričali o Titu dobro ili loše, ne mogu da ne primetim da se u zemljama u regiji nikada posle njega nije pojavio predsednik kojem se poklonio ceo svet.
Dakle, o Titu govorim u stilu novih, internetskih generacija koje uče po tri, četiri strana jezika i za koje je pasoš to da sa znanjem mogu da rade bilo gde. Mladi koji shvataju da se ne živi od ljubavi, već od znanja i novca.
U Srbiji postoje zgrade koje se zovu po vama, u jednom selu imate i ulicu. To je i u svetu retkost za nekoga ko je živ.
- Čini se da sam valjda jedina živa osoba koja ima svoju ulicu. U njoj još nisam bila, ali sigurno ću otići. Naravno, zlobnici su mi rekli: “Evo vidiš, ti si već dobila ulicu u selu.” A ja im kažem: “Pa šta?”
Nisam pobedila na Evroviziji ni 1983. ni 1985. godine, a imala sam najfamoznije turneje u bivšoj državi i u svetu.” Velika je čast doživeti to za života, jer obično se nešto takvo dogodi posle smrti. Osim toga, na našem području je uobičajeno da jedna vlast da ime ulici po nekome za koga smatra da je toga vredan, a sledeća to ime menja. A moja ulica stoji.

Lepa Brena

Osamdesetih ste na turneji bili kontinuirano deset godina. Niste mogli da šetate ili da ručatr bez telohranitelja. Kako je danas, šetate li se bez pratnje?

- Da. No kada se najavi da ćete negde doći, morate da imate pratnju, ne da brani vaš život, već da možete slobodno da prođete. Tamo gde nisam najavljena, nemam problema. Uopšteno, ljudi mi se obraćaju s ljubavlju i s poštovanjem.
Osim što ste muzičar, vi ste i preduzetnica koja vodi veliku produkciju. Kako izgleda jedan vaš dan?
Pakleno! Ali navikla sam na taj ritam. Volim da pred sobom imam cilj koji moram da ostvarim, a za postizanje svega pokušavam biti i u dobroj fizičkoj formi. Ne jedem preterano i vodim računa o zdravlju jer samo za jedan koncert morate biti spremni kao da ćete otrčati barem 50 kilometara.
A jednog dana starost ću, nadam se, dočekati u penziji u nekom selu ili na Floridi, hodaću u gaćama i neću razmišljati je li na meni svileni kućni ogrtač i jesam li našminkana.

Dodatni problemi koji komplikuju stvari kod nas žena su šminka, frizura... nekome je to cilj, a meni je to usput.
Stekli ste veliko bogatstvo, ali sanjate o kućici s bunarom. Gde biste je smestili?
- Odrasla sam u stanu od 50 kvadratnih metara i kao devojčici san mi je bio da nešto napravim, da budem samostalna, a to i jesam. Ali na kraju kada ispunite sve i kada kupite auto koji želite, prsten, pa bundu, pa onu torbu... i kada sve to imate i kada ujutru ustanete i pomislite na to da do WC-a imate 20 metara od kreveta ili da ste nešto zaboravili na trećem spratu kuće, shvatite da sve to u srži nema smisla.
Kuća u kojoj živimo, dok je bila puna dece i njihovih prijatelja i gde se svako jutro pravio doručak za šestoro dece i gde se živelo dinamično, imala je smisla. Sada je postala prazna. Smestila bih se bilo gde gde ne bih čula buku automobila, bilo bi zgodno u neko selo kraj Beograda. Želim da živim opušteno i prirodno.
Sa suprugom, bivšim teniserom Slobodanom Živojinovićem, upoznao vas je menadžer Raka Đokić. Ne krijete da je bilo dana u kojima ste poželeli da svemu dođe kraj?
- Kada ste više od 20 godina u braku nekad vam toliko padnu roletne da poželite da se nikada niste udali. Verujem da i njemu dolaze takvi trenuci, samo što on to ne izgovori već samo ode i kaže da ide na turnir, a ja ostanem s problemima. Ipak, oboje volimo porodicu i stabilno se volimo.
Nismo par koji će se u javnosti ljubiti i držati za rukice. Volimo da govorimo da smo 20 i više godina u braku, ali da to nije ništa jako ozbiljno. Svađamo se i mirimo kao i svi, volimo male stvari, prijatelje i decu na okupu, zajedno kuvamo i zezamo se na fin način da decu naučimo da moraju da izdrže i pohvale ali i ozbiljne šale na svoj račun. Dobra je ta naša priča.

Lepa Brena

Potičete iz BiH, jeste li u toku s uzavrelim društvenim događajima u toj zemlji?

Ja sam bivša Jugoslovenka i poreklom Bosanka koja je u svom poslu imala tržište od 23 miliona ljudi, plus inostranstvo.

Narod se digao na noge jer je gladan. Ako u obzir uzmete vreme od godine kada je rat stao i pogledate šta su te zemlje napravile što se tiče infrastrukture ili otvaranja radnih mesta, verujem da su mladi jedini koji su ispunili neki svoj zadatak, završili su škole, a pitaju se zašto.
Saosećam s tim narodom i pitam se do kada. Ljudima treba posao, mladi su pametni i povezani na potpuno drugi način nego što smo bili mi. Oduvek sam volela Jugoslaviju, ne kao političku tvorevinu, već kao zemlju koja je imala šest republika i dve pokrajine, kao preteču Evropske unije.
Živeli smo po sličnom principu. A zamislite sada kada se kao kompanija svedete na pet ili sedam miliona ljudi i radite posao s narodom koji je siromašniji 2014. nego što je to bio 1982. kada sam počela da pevam.
I vi jako dobro znate kako je biti gladan?
- To sam doslovno proživela kada sam otišla u Beograd da studiram turizam i tamo provela šest meseci gladna. Sećam se kako sam očajnički štedela novac da mogu na ekskurziju u Kupare pokraj Dubrovnika. Jela sam hleb i jogurt, pa ako sam htela slatko malo sam pošećerila. Jednog dana sam totalno pokisla i na košavi stajala na autobuskoj stanici, gladna i jadna, a uz noge mi se stisnuo neki mali pas. Drhtali smo od hladnoće, nebo je proparala munja i kao da mi je prosvetlila mozak.
Rekla sam sebi: Nemam novca ni za knjige ni za hranu, od danas uzimam život u svoje ruke. Vratila sam se u Brčko i srela sastav s kojim sam kasnije i nastupala i rekla im: “Pevačica vam je sjajna, ali ja sam bolja.” Saša Popović je podigao naočare i to je bilo to.
 
Poslednji komentari

  • rikica Vreme: 02.03.2014 16:14h

    Ti nekada si jela hleba i secera.Danas u Srbiji ljudi nemaju ni hleba,a kamoli secera

  • nedjo Vreme: 02.03.2014 17:46h

    sad nasla pa zasla

  • Jasna Vreme: 02.03.2014 17:52h

    Brena nacionale,bila i ostala..

  • Dragomir Vreme: 02.03.2014 17:54h

    RIKICE,a da mu ga ti ne preteravas sto se tice,,kako neki nemaju hleba ...?Sta je sa nama koji smo mislili u mladosti za starost?Ono sto sam sa uzivanjem posadio i obrao ene ga u podrumu!Kada je trebalo se zeniti mogao sam da biram i sada mu ga uzivam pored moje Radojke.A Radojka,bato,kada god mi zafali neki evro oma daje samo da me ne slusa kako kukam.Kod mene u okolisu Beograda nisi niki ako nemas dva auta.Kuj god dodje na vlast mnogima od nas ce bidne sve jedno.Koliko deca su nam gojazna?Koliko su takvi i muskarci sa sve zenama?El to od vazduha?

  • dragan Vreme: 02.03.2014 18:22h

    e vala breno svaka vam cast,zasluzili ste sve podobnosti ovog sveta.....jedina prava i istinska licnost bez mutnih radnji.

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP