Nikada niste skrivali razloge razvoda od prve supruge, niste se bojali da priznate životne greške.

- Nikada se nisam sramio ni skrivao svoj život, ali nisam tome pridavao marketinški značaj, niti bih se 50 puta sastavio i rastavio samo da osvanem na naslovnim stranicama novina. Suština mog rada uvek je bila dobra pesma i pevanje, trudio sam se u tome, nisam izbegavao da govorim o tome što mi se u životu događa, ali javnost i publiku nisam volio time da opterećujem, prijatelje da, ali publiku ne. Nisam ni imao turbulentan život, kad su bile budalaste godine, budalasto sam se ponašao, bio sam tema i nekih žutih novina krajem 80-ih godina kada su na svakog slatkastog pevača padale devojke, bio sam tada i malo nemiran i lečio svoje komplekse, ali sve je to normalno.

Jesu li vaša deca, ćerka Nađa te sinovi Damir i Mak, nasledila muzički gen?

- Hvala Bogu, nemaju veze s muzikom. Mislim da, kad bi mi ćerka pevala, možda bi se govorilo: pa što ona glumi, otac joj je pevao bolje. Moja deca imaju svoj život i zašto da ga ne obogate svojim snovima i ostvarenjima svojih snova. Oni su odabrali medicinu, informatiku i sport kao svoje pravce, ja neću gurati ništa, ali ću ih podržavati u svemu. Nađa je doktorkai u Nemačkoj je na specijalizaciji za anesteziologa, jedan mi je sin u informatici, a drugi završava Kineziološki fakultet. Moj je zadatak kao oca podržavati njihove snove i ne bušiti njihove balone želja. Ne lečim svoje snove na njihovim dečjim snovima.

Uz koju pesmu vas veže neka posebna anegdota ili priča?

- Sve moje pesme nastale su radom i kombinatorikom najboljih stvari i ideja, borbom ekipe i saradnika i mene kao autora da to bude još bolje. Svaka pesma ima neku neobičnu priču, evo na pamet mi pada pesma "Prsten i zlatni lanac", možda jedan od mojih najvećih hitova. Na početku nisam pristao da otpevam tu pesmu i izgovor mi je bio da je tekst nekako jeftin i nije bio na nekom mom romantičnom sofisticiranom nivou. Jedva su me nagovorili da je pevam. Eto, to je dokaz koliko čovek može biti glup.