Verovali da ima spasa

Od tog dana kreće Gogin pakao. Igora ostavljaju u jednoj beogradskoj bolnici, gde je sve vreme bdila nad njim. Šta je preživljavala, gotovo da niko nije znao. Igorova želja je bila da se o tome ne priča, pa je ćutala, iako joj je to teško padalo, jer je mislila da može čuti neki dobar savet od ljudi.
- Mi smo dve nedelje krili od porodice i prijatelja da je Igor mnogo bolestan. Međutim, okruženje je primetilo da on više nije isti, da je nervozan, da se čudno ponaša, pa smo najbližima rekli šta se dešava, a ubrzo nakon toga otišli u Hajdelberg, gde je ležao mesec dana. S obzirom na to da je Igor mesec dana ranije platio njihovu glamuroznu svadbu u beogradskom hotelu „Hajat“, ostao je bez novca, pa je pevačica morala da da 30.000 evra kako bi se lečio u Nemačkoj.
- Samo jedan pregled i konsultacija s doktorom je 1.500 evra. Nisam razmišljala koliko košta. Htela sam i humanitarne koncerte da pravim za njega. Kada god bi lekari rekli da nema nade, ja sam govorila da ima, da mu promene krv, organe. Nije bilo spasa, iako smo verovali da ga ima. Počeo je stomak da mu se puni vodom, da mu se ta tečnost spušta u noge. Imao je metastazu, koja je zahvatila deo pankreasa.
 

Uz muža do kraja

Urađene su mu dve hemoterapije, da bi mu nakon druge otkazali bubrezi. Umro je 14. jula u 20.50 časova.
- Tog dana su mu dali masku s kiseonikom, prekrili ga čaršavom i bilo mi je sve jasno. Neke poslove koje je trebalo sestre da rade, a koje su, naravno, tu bile, ja sam želela da odradim. On bi onda samo zaplakao i rekao: „E, Gogo moja, treba bogu da zahvalim kakvu ženu imam.“ Tog dana kad je umro, samo sam ga mazila, ljubila, govorila mu lepe reči, izjavljivala mu ljubav, držala ga za ruke, pričala mu da ga ne dam. Umro mi je na rukama. Vrisnula sam, a lekari su mi dali lekove za smirenje. Učinila sve za Igora
Taj trenutak ubio je sve u Gogi. Narednog dana birala je kovčeg, gledala dok su kupali i oblačili njenog mrtvog muža...
- Bog mi je svedok šta sam sve za supruga uradila. Iako je bio na samrti, bio je srećan što je osetio moju ljubav i ja njegovu. Jedini muškarac koji je bio moj zaštitnik, koji mi je stalno davao komplimente, dizao me i vraćao mi samopouzdanje. Mnogo mi je žao što nisam ostala trudna. To bi mi dalo neku snagu.
 

 Igor je umro razočaran u roditelje
Igor je bio srećan što ima mene pored sebe, ali otišao je u grob razočaran što niko nije došao da ga poseti u bolnici. Mislim na prijatelje, a prvenstveno na njegovu porodicu. Oni njegovo stanje očigledno nisu shvatili ozbiljno. Njegova majka je došla na kraju, zakasnila je, iako sam joj javila na vreme, posle njegove druge hemoterapije. Ocu sam isto javila, a on je rekao: „Dobro, dobro.“ Roditelje Igorove nisam često viđala. Bili su kulturni prema meni, kao i ja prema njima. Čak mu je njegova majka u bolnici pričala: „Sine, svaka ti čast kakvu si suprugu izabrao, zlatom ću je pozlatiti, stope ću joj ljubiti.“ Ja to ne očekujem niti tražim. Sve što sam radila, radila sam iz ljubavi. Igor je umro i sve se promenilo. Nismo u kontaktu i mnogo mi je žao zbog toga, jer sam ubeđena da nas on gleda.
 

Nisam se udala iz interesa

Čitala sam o nekim ostavštinama. Što se tiče Igorovog nasledstva u Londonu, o tome nismo pričali, nisam bila s njim tamo, dakle, nemam dodirnih tačaka s tim. Što se tiče Beograda, živeli smo u stanu u kojem je rođen i rekao mi je da je njegov. Kad je bio na lečenju, pošto su troškovi bili veliki, Igor je javio mami da proda stan i pošalje mu novac. Nisam udala iz interesa. Da sam htela tako, davno bih to uradila.

Znam za njegovo dvoje dece

Naša veza se zasnivala isključivo na istini. Znam za Igorovo dvoje dece sa dve različite žene. Obe su udate, imaju svoje porodice. S prvom ženom Igor je imao korektan odnos, a s tom drugom Kim, koja se eksponirala i s kojom ima sina Sebastijana, nikakav odnos nije imao.
 

Više verujem u isceljenje, ali se Igor odlučio za lekarsku pomoć

Sekulićeva je veoma posvećena crkvi i često razgovara sa sveštenikom iz manastira Mileševe.
- On mi je mnogo pomogao da razjasnim šta se dešava s ljudima nakon smrti. Igor je verovao u Boga, ali ne koliko ja. Pred put u Nemačku došao je sveštenik iz Crkve Svete Petke da očita Igoru molitvu i namaže mu stomak uljem Svetog Nektarija. To je svetac koji leči ljude od karcinoma. Da se ne uvrede lekari, ja više verujem u isceljenje, ali Igor se odlučio za lekarsku pomoć.