Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Estrada

LJUBAV

Ljubavno pismo pevačice će vas sigurno raznežiti, a verovatno i rasplakati! (FOTO)

Autor: kristinakovacmojemesto.blogspot.com | 03.07.2014 - 15:30:00h | Komentara: 6

Pevačica Kristina Kovač napisala je na svom blogu dirljivo pismo koje je posvetila životnom izabraniku Danijelu. Pročitajte pismo u celosti i spremite maramice – trebaće vam.

Kristina Kovač sa dečkom

Kristina Kovač sa dečkom | Foto: Facebook / Kristina Kovac

Volim ga toliko da sklanjam veš sa konopca i imam potrebu da duboko udahnem miris njegove čiste majice, kao da se nikad neće vratiti.

Volim ga toliko da mi bol u želucu prođe kad on spusti dlan na moj stomak.
Volim ga toliko da osetim ponos kad vidim da se oči žena lagano šire u iznenađenju pred shvatanjem da on nije Tarin pravi tata.

Volim ga toliko da se sa njim ponekad osećam kao da sam sama sa sobom.
Volim ga toliko da, sve ovako hipohondrična, za ovih 5 godina nijednom nisam imala hrabrosti da za ozbiljno pomislim da rak limfnih žlezda može da mu se vrati.
Volim ga toliko da, čim se približim Zelenom vencu, Brankovom mostu i Savamali, počnem da osećam tinjanje plamena kojim sam cela gorela onog proleća/leta/jeseni/zime kad sam se zaljubila u njega.

Volim ga toliko da mi imponuje što ga mnogi muškarci zamrze kad shvate da je on sve što bi svi muškarci deep down trebalo da budu, a nisu. Jaki.

Volim ga toliko da tugujem zbog toga što ne mogu da ga zagrlim i utešim kad je bio dete, što ne mogu iz nekog sigurnog prikajka da posmatram ceo njegov život do trenutka dok me nije prvi put zagrlio, da gledam kako raste, kako se koprca, buni, samouništava, pati, živi u knjigama, i diše u muzici, tuče, uči, obeznanjuje, zaljubljuje i ludi, zavodi svaku koju je ikad poželeo, ostaje tako prazan a tako pun, kako se preliva…tugujem što mu nisam dečačka simpatija, prva ljubav, prvo žensko koje ga dodiruje, prvi drhtaj, prvi zanos, prva strast.
Volim ga toliko da sam puna zahvalnosti na njemu svaki dan, jer heroji se rađaju retko, i teško ih je pronaći. Zapravo, mislila sam da ne postoje.

Volim ga toliko da mi se o toj mojoj ljubavi pišu pesme, pišu mi se knjige i najljubavnije priče, a ne usuđujem se da se povinujem toj potrebi, jer mislim da nema reči i tonova dovoljno velikih i svečanih.

Kristina Kovač

Foto: RAS

Volim ga toliko da ga poštujem najviše od svih ljudi na svetu. Od SVIH.
Volim ga toliko da i dalje maštam o tome da mu rodim bebu. Punim 40 za 3 meseca.

Volim ga toliko da me na njega podseća sve od šara koje oblaci naprave na sumračnom horizontu, preko mira nedeljnog jutra, do mirisa dobre klope.
Volim ga toliko da mi za 5 godina nije bio suvišan nijedan trenutak proveden pored njega.

Volim ga toliko da se pravim da ga slušam kada postane autističan i dosadan u svojim detaljnim izlaganjima na teme koje me slabo zanimaju, i klimam glavom dok mi u glavi huči gomila glupavih misli.
Volim ga toliko da mi često bude žao što sam ovako matora i izakana, što sam najslađe, najbolje, najdraže i najmaštovitije od sebe već potrošila pre nego što me je pronašao ili što sam ga pronašla.

Volim ga toliko da uživam u tome da zamišljam šta Spomenka razmišlja tamo negde gore, dok gleda sa kakvim čovekom sam završila, da li je sumnjičava i čeka da ipak nešto zasere jer je too good to be true, ili je kapitulirala i spalila svoj priručnik o muškarcima, shativši da ipak postoji bar jedan izuzetak.
Volim ga toliko da i dalje sanjarim o putovanjima sa njim, o nekom drugom, boljem mestu za nas i našu malu porodicu.

Volim ga toliko da imam detinju fantaziju o tome da smo bogati i da ne moramo ništa da radimo osim da se volimo i volimo Taru i Milicu.
Volim ga toliko da kad se posvađamo zaspim okrenuta i nagnuta ka njegovoj strani kreveta. Da mi se disanje u dubokom snu smiri kad me dotakne.
Volim ga toliko da znam da bi mene i Taru čuvao do smrti.

Volim ga toliko da sam ga naterala da obeća da će me, ako umre prvi, progoniti kao duh dok mu se ne pridružim.

A u stvari ga volim toliko da se nadam da ću otići prva.
Poslednji komentari

  • Zivot Vreme: 03.07.2014 16:46h

    Sve ovo je tacno samo kod pravih,retkih ljubavi.Znam,na moju srecu,poznajem taj ,takav osecaj.Ili se u zivotu to desi,ili se nikada ne desi.

  • rikica Vreme: 03.07.2014 19:36h

    Raznezilo me je do suza.Ovo je nesto najlepse sto sam procitala,i mislim da je Kristina najsrecnija zena na svetu.Ovoliku kolicinu ljubavi malo ko ima.Zelim joj da je taj odecaj nikad ne napusti.

  • emocija Vreme: 03.07.2014 20:35h

    ...toliko jaka, da sam je zivo osetila dok sam citala. Ovu zenu drugacije vidim posle ovog teksta.

  • Katarina Vreme: 04.07.2014 09:05h

    Kristina carica, dace Bog dug zivot tebi i tvom voljenom,jer ovo se ne dogadja svakom. Hocu reci ima puno ljudi koji vole do ludila ali okolnosti jednostavno ne mogu da se poklope pa da sve izadje na dobro. Srdacan pozdrav , ovo mi je ulepsalo dan draga Kristina.

  • dijana Vreme: 04.07.2014 10:20h

    Bezuslovna ljubav

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP