Da li vam smeta što mnogi i danas pokušavaju da se ogrebu o slavu vašeg pokojnog brata?

“Pravo da vam kažem muka mi je od kojekakvih patetičnih parada, od koncerata u znak sećanja na Tomu na koje se trpaju kojekakvi grebatori i muljatori, od praznih reči bitangi i sumnjivih tipova koji se grebu o slavu mog brata. Odavno mi se to smučilo. Vrhunac je bio prošle godine, kada je otkriven Tomin spomenik, što su mnogi iskoristili za dobijanje političkih poena. Zarekao sam se da više neću biti deo toga. Tužno je sve to. Pričali mi o Tomi ili ne, pravili koncerte na kojima ga se sećamo ili ne, Toma ostaje večan.”

Razočarali su vas mnogi Tomini i vaši prijatelji?

“Mene više ništa ne može da razočara, toliko toga sam u životu prošao. Meni je pre nekoliko dana samo bilo važno da me Tozovac ne razočara. On i Toma su bili sjajni drugari, obojica su voleli kafanski život, muziku, žene. Mnogo su se voleli, iako su jedan drugom bili konkurencija. Toza me nije razočarao! A, ima i onih koji se i danas predstavljaju kao Tomini prijatelji, iako dobro znam, nikad nisu ni seli za isti sto s njim.”

“Kemicu od sramote i blama ne smem ni da zovem! Prošle godine, kada je otkriven spomenik Tomi, on je došao u Leskovac odakle se vratio za Beograd bez prebijene pare jer organizatori mu ni za benzin nisu dali. Crkoh od sramote zbog toga, jedva se čovek kući vratio. Teško mi je i u oči da ga pogledam od sramote drugih. Duša me boli što je bolestan, jedva čekam njegov koncert u Beogradu da vidim i čujem našeg Kemicu.”