Čipovanje ljudi – nikako!
Pre manje od pola veka ono što je tada komotno moglo da se smatra naučnom fantastikom sad je deo naše svakodnevice. Pre nešto više od deceniju nismo ni sanjali da ćemo danas biti praktično zavisni od mobilnih telefona čiji razvoj toliko napreduje, da ne treba ni da pominjem čemu sve služe – sve više za sve drugo osim za telefoniranje xaxa! Ono što je za nas danas naučno-fantastični film, za koju deceniju biće realnost, deo svakodnevnog života. Kakav nam se to život smeši?
Čipovi su u platnim karticama, čipovi su u ličnim kartama, čip je u kartici mobilnog telefona, čipovi su sve zastupljeniji i kada su u pitanju kućni ljubimci, gde još nije taj čip – pa u ljudima. Amerika je prva država koja je pokrenula ovo pitanje zahtevajući da čipuje svoje građane, sa obrazloženjem da je to u medicinske svrhe, ne bi li pratili pacijente i bili upućeni u njihovo zdravlje... Britanski naučnici su stvorili implante – senzor koji prati zdravlje ljudi, može da prepozna bolest, da praćenjem pokreta tela uoči simptome moždanog udara. Međutim, pored toga što su naveli da ovi skoro pa neprimetni senzori mogu da se ugrade na odeću ili nakit, postoji mogućnost da se u vidu implanta ubace u čoveka.
Sve više se govori i piše o čipo

vanju ljudi. Pored toga što se kao glavni prioritet pominje zdravlje ljudi, pominje se i da ljudi koji spadaju u kategorijiu rizičnih i opasnih po društvo treba da imaju implant u sebi, ne bi li bili praćeni od strane nadležnih. U svemu tome se javlja pitanje: da li će se ljudima nametnuti da zbog „preventive i kontrolisanja zdravstenog stanja“ prihvate ugradnju implanta, a samim tim se uspostavlja globalna kontrola nad ljudima i krši njihova privatnost. Istina je donekle, da je privatnost mnogima uveliko narušena, samom ekspanzijom interneta, socijalnih mreža i raznim uređajima koje moderno doba nudi. Nedavno sam pročitala članak koji me je, moram priznati, iznenadio. Naime, zamislite situaciju da se posle napornog dana ušuškate pored svoje voljene osobe ispred modernog „pametnog“ televizora. Roletna su spuštena, vi ste potpuno sami, a tamo negde, daleko upravo vi se nalazite na ogromnom ekranu koji posmatra čitav tim ljudi i prosto – beleže. Beleže vašu reakciju na određen televizijski program, posmatraju šta najviše volite da gledate, ne bi li znali šta dalje da vam ponude... tu se govori o instaliranju malene kamere u sam ekran, potpuno neupadljive. Putem interneta negde daleko dobijaju sve moguće informacije o tome šta vi gledate. Ovde nije samo stvar u televizijskim kanalima, u ovom slučaju mogu da vide koju odeću nosite, kako izgleda vaš stan, šta jedete... Prosto ovo zvuči kao san neke marketiške agencije, a noćna mora svakog čoveka! Jedan britanski bloger je pisao o tome da smart televizor koji njegova porodica poseduje šalje informacije o navikama u gledanju televizije. Oglasio se predstavnik za medije jedne ugledne kompanije koji je istakao da je privatnost korisnika na prvom mestu i da ispituju ovaj slučaj... Da li se nešto već uveliko dešava?
Ono što svakako prestaje da bude teorija zavere, već scenarijo naučno-fantastičnog filma pretočen u realan život je i priča o implantima u ljudskom telu, malenom čipu putem kojeg može da se prati čovek, a možda će jednog dana tako moći i da se kontrolišu njegovi postupci. Koliko je tehnologija razvijena mi ne možemo znati. Govori se o tome da je decenijama u napred u odnosu na ono što se nama pokazuje. Međutim razvojem tehnologije, menja se svest ljudi. Brojne tehnološke inovacije prati rast kriminala i sve gorih ljudskih postupaka, čovek se udaljava od drugih, od Boga, od samog sebe. „Ljubav je najjače oružje koje postoji, nema te sile i tog oružja koje će moći protiv ljubavi da se bori, sve se tu ruši”, govorio je otac Tadej, veliki duhovnik. Zavolela sam ga čitajući njegove besede, zatim sam pogledala video snimak gde on govori o čipovanju i savetuje nas. On je otvoreno govorio o ovome. Kaziovao je da je to žig zveri. Ovim „pečatiranjem“ naš život bi prestao da bude naš. Zauvek postajemo deo sistema. Na Twitter-u je čovek koji opširno može da nam kaže o ovome, a zove se Aleksandar Radunović.

Najava promena ličnih dokumenata i uvođenje novih ličnih karti, upravo sa čipom, naišlo je na negodovanje od strane javnosti, ali kao da su se strasti stišale i sada gotovo svi imaju upravo takvu ličnu kartu. Da li nam se takva priča smeši i kada je u pitanju čipovanje nas samih?
Decenijama u nazad nije bilo mobilnih telefona, a još koju deceniju u nazad nisu svi imali fiksni telefon. Ali i tada ljudi su putovali, išli na odmore, ekskurzije, slali pisma jedni drugima, održavali kontakt... I tada su se ljudi upoznavali, zakazivali sastanke. Tada je voz bio ono što je danas avion, a tada, eto, nije bilo potrebe za globalnom kontrolom ljudi... Ili možda jeste? Kontrola ljudi, da li se to odnosi samo na lociranje u slučaju nekih, ni malo lepih situacija, da li se to odnosi na čovekovo zdravlje, ili na bukvalno kontrolisanje i praćenje pojedinca. Pored loših ljudi, koji su među nama, postoje i dobri ljudi, koje nije potrebno kontrolisati, prosto ih pustiti da žive, rade, stvaraju... A ko uopšte određuje ili će određivati ko je dobar a ko loš? Da li će se u policijskim stanicama uskoro pojaviti posebni monitori, na kojima će svakog momenta moći da se vidi gde je neko iz tog naselja, grada, države?
Ljudsko biće ima pravo na svoj život, da sam bira kako će da živi. Pre svega ima pravo na privatnost, da sam odlučuje i rasuđuje. Da li će neko pominjati da je „planeta prenaseljena“ i da je zato potrebna ugradnja čipa, ja ipak mislim da je sve veći broj siromašnih i gladnih, da njima treba dati hranu, obezbediti uslove da žive pristojno jer tim ljudima nikakav čip nije potreban. Da li će neko govoriti o tome da će čipovanjem ljudi, stvaranjem opšte kontrole, suzbiti kriminal, otmice, pedofiliju, narkomaniju – neće na ovaj način, ali hoće ako uđu u srž problema.
Protiv sam čipovanja ljudi. To nije rešenje za loše stvari koje se dešavaju. Prosto sumnjam da neko time želi da stvori harmonično društvo, svojevrstan „raj na zemlji“. Savršenstvo ne postoji, savršenstvo ne može stvoriti čovek, a svakako, samo saznanje da ste konstantno u rijaliti programu, ovog puta zvanom život, ne zvuči ni malo savršeno!
Xoxo SA.