- Otac sam dvoje dece, od kojih je jedno vrhunski sportista - balkanski i trostruki prvak države Srbije u karateu. Zbog nemogućnosti da ispratim njihovo sportsko i obrazovno napredovanje, spreman sam da ustupim bubreg - napisao je čovek u oglasu koji je postavio na internet!
Šok, tup bol u stomaku umesto protezanja uz jutarnju kafu! Evropa, Srbija, Beograd, 2015. godina, ljudi prodaju bubrege da bi prehranili i školovali decu, i to je normalno?
Tek sada mnogi od nas vide koliko nam je "loše" bilo pod ono zajedničkom kapom naroda, tvorevinom što se SFRJ zvaše!
Tada niko nije morao da se kasapi i da kida komade tela da bi detetu priuštio sendvič, školu, letovanje...
Ne znam šta treba da se desi pa da neko pogleda ove ljude, da vidi i čuje njihovu muku, da se zapita je li se ovako borimo protiv bele kuge?
Za čije babe zdravlja da rađaju decu ako neće imati čime da ih prehrane?
Ovi ljudi ne žele milostinju, žele da rade i da zarade, da imaju za osnovne potrebe, a nemaju, i pitanje je kada će imati!
Kada će bilo ko uraditi nešto po ovom pitanju?
Apolitična sam, i ne podnosim politiku, ali ipak vidim šta se dešava!
Svi upiru prstom u Vučića, kritikuju, ljagaju, čekaju, a ja se pitam zašto to vreme koje su potrošili na prosipanje pameti nisu iskoristili pametnije i sami preduzeli nešto?
Nije Vučić kriv za našu propast!
Naravno, odgovor ne postoji!
Često razmišljam, bilo bi lepo kada bih mogla da se "razapnem" na milion strana, da kao supermen budem tu u svakom trenutku i za svakoga kome je pomoć potrebna, i lično poznajem dosta onih koji razmišljaju slično, a to i dokazuju svojim delima.

Ima i onih drugih, koji se dave u parama, ali ih škrto čuvaju samo za sebe i za svoje potrebe, i nema veze što ih za dva života neće potrošiti, na daju!
I neka ne daju, njima na čast, ali u grob ih sa sobom neće poneti, niko od nas neće.

Ima i mojih kolega koji se (kao pojedini političari pred izbore) sete da urade nešto humano samo onda kada imaju velike koncerte, obiđu sirotišta ili jos smešnije podele toj deci karte za koncert!
Super bi bilo da se te karte ručaju, večeraju...da ih mogu zimi umesto jakne obući da se ugreju!
Sramotno!!! Bolje bi im bilo da ne rade ni to! Najteže je izvaditi zmiju iz džepa pa dati neki dinar!

Večeras u Negotinu pevamo za malu Minu Rosić, i pevaću od srca, znam da će tako biti i sa ostalim kolegama, a ako uspemo da pomognemo maloj lepotici da ozdravi, a hoće, to će biti najlepši poklon meni lično!
Nadam se da ću ovim blogom pokrenuti još nekoga, bilo koga, a ako rezultat bude barem jedno humano delo, ja sam uspela!

P.S. Hvala Dari Bubamari i Slađi Alegro sto su prihvatile moj poziv za koncert!