Da je poživeo još desetak dana, legendarni glumac bi napunio 86 godina, ali bolest mu nije dozvolila da pomisli neke nove želje i dočeka neke nove uloge kojima se radovao. Umesto rođendanskih svećica, kolege i prijatelji paliće mu sveće za pokoj duše.

- Nikako sam, izbezumljena i tužna, iako sam znala da je u lošem stanju i da nema nikakve nade da se oporavi. Čekala sam svakog trenutka da mi jave da je umro. Niko mi iz bolnice nije javio da je preminuo, javio mi je jedan glumac koji je zvao direktora da se raspita za njegovo zdravlje. Đuzina želja je bila da bude kremiran samo u krugu najbližih članova porodice, dok će prenošenje urne biti javno. Nisam bila za to da se to tako obavi, ali ću poštovati njegovu želju, jer je on jednom prilikom video kako se pet sanduka, stavljaju jedan na drugi i nije želeo tako da završi. Ne treba mi pomoć države ni glumaca koji nemaju novca ni za sebe. Imam novac da sahranim moga Đuzu - potreseno za „Alo!” priča Dušanka.

REAKCIJE

Svetozar Cvetković: Teško mi je
- Trenutno mi je mnogo teško. Ne mogu da pričam, razumite me.

Gorica Popović: Bio je sjajan glumac
- Trenutno smo svi u Zagrebu na gostovanju. Čuli smo vest i u šoku smo. On je bio sjajan glumac. Jedan od onih kolega koji prvi nauče tekst. Pamtiću ga kao jednog posebnog glumca koji je imao poseban duh, za razliku od drugih. Kada budemo seli na pauzu dogovorićemo se kako da dođemo u Beograd na komemoraciju.

Ljiljana Blagojević: Imao je neodoljiv šarm
- Sad sam tek čula od vas da je preminuo. Jako mi je teško što je jedna takva glumačka legenda preminula. Pamtiću ga po tome što je pravi primer onoga što sam uvek pričala - veliki glumci su laki za saradnju. Uvek je dolazio na prvu probu spreman i imao je neodoljivi šarm koji se retko sreće. Jako ga dugo nisam videla, otkako je njegovo zdravstveno stanje postalo loše.

Petar Božović: Bio je ljudina
- Mi glumci smo kao i svi ostali ljudi - imamo svoj početak i kraj. Đuze ću se uvek sećati po njegovim sjajnim rolama koje je imao u pozorištu i na filmu. Uradio je mnogo toga neprocenjivog za našu kulturnu scenu, a to se ne zaboravlja. Posebno ću ga pamtiti kao kolegu i kao čoveka. Bio je ljudina.

Branislav Lečić: Imao je bistru inteligenciju
- Uvek je teško da čujete takve vesti. Bio je izuzetan glumac i čovek. Imao je bistru inteligenciju i bio je duhovit. Nešto što je retko u Srbiji, a to je da se u nekoj situaciji stavi u drugi plan, a u stvari bude u prvom planu. Umeo je kulturno da se povuče, ali je u stvari bio ispred svih. Videli smo se poslednji put pre godinu dana posle jedne predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu kada smo zajedno popili viski.

Bojana Maljević: Zauvek će ostati najveći
- Imala sam tu neopisivu sreću da čujem „Devojko mala“ uživo i da nekoliko kadrova snimim sa jednim od najvećih, koji će zauvek ostati najveći.

Marko Živić: Ode moj prijatelj
- Ode veliki, ode važni, ode moj prijatelj. Zahvaljujem što sam imao prilike da ga poznajem i glumim sa njim. Hvala mu na svim savetima, istinama koje mi je nesebično delio, a svakako se ponovo srećemo i da podelimo ponovo jedno pivo. U miru budi moj čarapanu.

Miloš Biković: Umro je Patak Dača!
- Šta da kažem, umro je patak Dača i Nindža Kornjača. Jedan deo vašeg detinjstva ode sa njim. Bio je živa legenda. Jedan od glumaca koji je za života ušao u legendu. Umro je glumac koji je zračio toplinom, svi to doživljavamo veoma lično, čak i ljudi koji su ga poznavali, ali i oni koji nisu.

Sloboda Mićalović: Bilo je uživanje raditi sa njim
- Iskreno, mnogo mi je teško da komentarišem. Mogu da kažem da sam imala tu čast da jednu od poslednjih predstava u njegovom životu uradimo zajedno, koja nosi naziv „Plavi anđeo“. Zaista je bilo uživanje raditi sa njim i gledati ga kako stvara lik. Videla sam ga poslednji put neposredno pre nego što mu se to desilo, odigrali smo predstavu i posle nekoliko dana njemu nije bilo baš dobro. On nije želeo posete, tako da niko od nas nije mogao da ga poseti.

Tanja Bošković: Bio je skroman i disciplinovan
- Veoma mi je žao zbog toga. Pamtiću ga po velikoj ljubavi prema pozorištu, kolegama, posvećenosti, strahovitoj disciplini, skromnosti... Ne samo po ulogama, jer su uloge bile velike, ozbiljne i nezamenljive. On se prema kolegama odnosio kao prema prinčevima i princezama, ma koliko smo mi bili nedostojni te ljubavi. Poslednji put smo se videli u Tivtu, gde smo igrali u predstavi. On je igrao jednog fantastičnog sveštenika. Voleo je zime na moru, nije voleo da se vozi avionom, uvek je putovao kolima. Ljude nije delio na umetnike i neumetnike, nego po dobroti, i tako se i družio.