Kajete li se zbog nečega?

- Ne, ne kajem se nikada. Mnogo mi je bilo teško u životu. Ali, možda je baš tako trebalo i moralo da bude. Mnogo loše, da bi mom detetu i meni jednog dana bilo mnogo dobro. Posle svega, život me je nagradio. Uvek sam bila iskrena i Mariju sam učila da bude takva. Nema kod mene diplomatije, nikad nisam ni pokušala da je naučim. A i kako bih mogla da glumim kad meni sve piše na licu? Vidi se i kad sam nesrećna, bolesna, srećna, tužna, razočarana...

Kako će se dobrovoljno "ogoljavanje" vas i Marije odraziti na vaše karijere?

- Krajnje pozitivno, kako bi drugačije? Verujte, nisam čula nijedan loš komentar. Sve što čujem je melem na moju napaćenu dušu. Nikad nismo glumili neku srećnu porodicu kao neki. Naša priča je ispričana bez licemerja, foliranja, ulepšavanja, a to ljudi umeju da cene. Stavile smo tačku na jedan period života. Nikada se ne osvrćem na ono što je bilo. Idemo dalje. Radila sam i gradila decenijama, došlo je vreme da uživam, Bogu hvala.

Šta još nedostaje da bi vaša sreća bila potpuna?

- Unuče, ali i to će biti, kako je Mara rekla, posle tridesete, a sad je vreme za to. Pevačkog posla imam, a pored pevanja, vodiću i poslastičarnicu. Radiću do penzije. U stvari, penziju pominjem onako, tek reda radi. Jer, ko od penzije može da živi? Pevaću sve dok budem mogla. Onima koji vole kako pevam, moje godine neće smetati. Realizovala sam u životu sve što sam htela, samo još da nađem čoveka svog života. Ne tražim ga, treba sam da dođe. Tolerantan, pametan, zgodan i sve ostalo, po redu! Šalim se, uopšte me ne zanima. Meni je bitno da mi je Mara dobro, a ljubav kad se desi, biće dobrodošla!