Sa 26 godina otkrio je mami Šer da je lezbijka i znao je da će ona loše odreagovati iako je ona poznata gej ikona.

“Ne žurim sa operacijom. Postoje doktori u Beogradu koji rade odličan posao. Verovatno ću otići u Beograd. Oni bukvalno u vaš klitoris mogu da ubace određene ligamente, malo ga povećaju, povežu ga tako da kroz njega možete da mokrite, i stave vam implante umesto testisa. Znate, biće mali, ali moći ću da uriniram kroz njega dok stojim. Za mene, to će biti ultimativno dobar osećaj”, rekao je Bono.

Kako je "Alo!" već pisao, komplikovani zahvat promene pola ćerki Šer, kako stvari stoje, obaviće naš najbolji urolog - doktor Miroslav Đorđević.

- U kontaktu sam sa Čez. Komuniciramo putem imejla. On je izrazio želju da ga pregledam i nadam se da će do toga doći uskoro - kaže za „Alo!“ Đorđević, koji godišnje obavi od 30 do 35 takvih operacija.

- Dve trećine mojih pacijenata su iz inostranstva. Kod nas jedna takva operacija košta oko 6.000 - 7.000 evra, dok na primer, u Americi košta od 20 do 60.000 evra - dodaje on.

- Čez može biti operisan u Beogradu, ali i u Detroitu, pošto imam dozvolu da operišem i u jednoj klinici u tom američkom gradu. Međutim, za sada nismo pričali o tome - objašnjava naš ugledni lekar.

Pričajući o samoj proceduri, Đorđević napominje da traje i po nekoliko sati, a radi se u opštoj anesteziji.

- Testisi se rade od silikona, a postoje dva načina na koji se konstruiše penis. Može se uraditi od klitorisa, koji je uvećan od višemesečnog korišćenja hormona. Njegova veličina je od četiri do osam centimetara. Takav penis nije funkcionalan i ne može se ostvariti penetracija, ali je moguće da se urinira stojeći. Oko 70 odsto pacijenata odlučuje se baš za ovu varijantu jer im seks nije toliko važan. Međutim, onima koji žele da ostvare penetraciju uvećava se penis. Koža se uzima sa podlaktice, trbuha ili leđa, nakon čega se ugrađuje proteza koja omogućava erekciju. Međutim, ta procedura obavlja se u više koraka i traje sedam, osam meseci - objašnjava on.

- Proces oporavka je različit, ali pacijenti su uglavnom već posle tri nedelje spremni da se vrate na posao - napominje Đorđević, ističući važnost ovakve procedure za same pacijente.

- Pacijenti se najčešće od najranijeg detinjstva osećaju kao da su zarobljeni u tuđem telu. Za njih, operacija je od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i samopouzdanja - zaključuje Đorđević.