Bend je avanturu u Beogradu otvorio video uvodom sa albuma "Seventh son of the seventh son" i pesmama "Moonchild" i "Can I play with madness". Publika je na prve rifove gitare eksplodirala i u glas sa Dikinsonom, pevala hitove. Nizale su se dobro poznate pesme praćene karakterističnim solažama, a moramo priznati da su moćne vokalne mogućnosti Brus Dikinsona još jednom došle do izražaja. Njegov glas kao da dana nije ostario, zvučao je dosledno, kao i tih davnih dana kada je većina pesama sa večerašnjeg koncerta i nastala. Na prve taktove "Troopera" Dikinson je na scenu izleteo u britanskoj uniformi sa zastavom Velike Britanije u rukama u masi se istog trenutka zaorila ogromna zastava Srbije. Usledila je "The number of the beast" praćena masivnom pirotehnikom sa bine.

 Uz "Phantom of the opera" Dikinson je poručio masi "hajde da zajedno zapalimo ovo mesto", nakon čega je usledio "Run to the hills" koja je ispraćena pravim vrištećim delirijumom u publici.  Svih dvadesetak hiljada ljudi pevajući je dočekalo ogromnu lutku maskote benda Edija, koji  se pre "Wasted years" prošetao binom. Pesmu "Seventh son of the seventh son" sa istoimenog albuma ispratila je zanimljiva scenografija na bini koja se osvetljena projektorima i sa menjanjem pozadina konstantno menjala. Tipično za scenski nastup Mejdena. Uz "Fear of the dark" sa istoimenog albuma bilo je vreme da se do tada ludoj petorki priključi i gitarista Dženik Girs, koji je do tada uspešno cupkao i pratio Dejva Marija i Adriana Smita. Pesma "Iron Maiden", po kojoj je bend dobio ime, je bila uvod u kraj koncerta, dok se Dikinson opraštao od publike, Girs je pomahnitalo vrteo gitaru. Bend sepovukao na koji minut a zatim vratio karakterističnim Čerčilovim govorom kao uvodom za "Aces High".