Američka privreda u julu je porasla za oko tri posto, ali samo zahvaljujući drugačijem računanju bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji sada obuhvata i umetnost i “kreativna dela”, a ne više jedino promet ostvaren njihovom prodajom.

Na prvi pogled bi se moglo pomisliti da se radi o čudu, konstatuje Dojče vele, a zatim ukazuje na primer pop-kraljice Lejdi Gage, koja je širom sveta prodala oko 90 miliona ploča i zarađenim novcem znatno doprinela porastu americkog BDP-a.

Ekonomisti objašnjavaju da je sada i samo razmišljanje o tekstu i muzici za novu pesmu deo procesa koji predstavlja “stvaranje nove vrednosti”, pa će on, pojednostavljeno govoreći, predstavljati investiciju, odnosno ulaganje u karijeru, i ubuduće će biti sastavni deo BDP-a, baš kao i svaka druga investicija u SAD-u.
“Ubuduće će na rast BDP-a uticati čak i neobjavljene pesme. Svaki put kad Lejdi Gaga uđe u tonski studio, to bi moglo uticati na stopu rasta nacionalnog BDP-a”, ističe Dojče vele.

Iz odelenja za ekonomsku analizu (Bureau of Economic Analysis), koji je u Vašingtonu zadužen za izračunavanje američkog BDP-a, navode da će novi način obračunavanja važiti i za knjige i filmove, kao i za svaki proces istraživanja i razvoja, prenosi poslovni portal Seebiz.

Do sada se, na primer, kod iPada uvažavao samo promet ostvaren prodajom Eplovog proizvoda, a ubuduće će u BDP-u biti uvaženi celokupni troškovi razvoja tog tableta.

Revizija kalkulacije BDP-a u SAD-u se tako prilagođava načinu makroekonomskih podataka koji su Ujedinjeni nacije, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond dogovorili 2008. godine, sa objašnjenjem da sve zemlje koje su uključene u proces moraju da primene ovaj princip do kraja 2014. godine SAD su prva država koja počinje da primenjuje nova pravila, dok će Nemačka to učiniti u septembru 2014.

Ekonomisti očekuju da će se američka nacija neko vreme intenzivno baviti novim načinom računanja BDP-a, jer će se zbog njega promeniti i mnogi odnosi nacionalne ekonomije. Dugovi će u odnosu na BDP postati manji, baš kao i državni izdaci, iako se još uvek ne zna u potpunosti kako će ta nova kalkulacija uticati na stopu inflacije, kažu stručnjaci.

Takođe, ubuduće će se i deonice orijentisati prema “novom” BDP-u. Nacionalno tržište vrednosnih papira danas se smatra precenjenim ukoliko vrednost svih deonica iznose između 90 i 115 posto BDP-a. Taj će “koridor” malo opasti, a to bi, očekuje se, moglo dovesti do novog porasta vrednosti deonica.

Stručnjaci smatraju da “novi” BDP neće dovesti do otvaranja novih radnih mesta, kao ni do automatskog povećanja plata.

BDP je najvažnije merilo privrednog stanja neke zemlje. BDP je i instrument koji služi kao dobra orijentacija političarima, investitorima ili nacionalnim centralnim bankama u kreiranju privredne strategije.