edno je odmah bilo primetno - svi su nosili odela. Još 2010. Anđelina je izjavila za Veniti Fer: "Ona želi da bude dečak, pa smo morali da joj skratimo kosu. Voli da nosi dečačku odeću i misli da je jedna od braće."

Stručnjaci smatraju da to ne mora da bude poremećaj identiteta, pola ili nešto slično i da je najbitnije ne preterivati sa reakcijama. Za dete kao što je Šajlo, njena želja da bude dečak je blisko povezana sa činjenicom da ima trojicu braće (iako ima i dve sestre), prenosi britanski Telegraph.

"Neretko deca sa starijom braćom i sestrama koja su suprotnog pola od njih samih žele da ih kopiraju i da budu kao oni. To je normalna faza kroz koju prolaze mnogi mališani", objašnjava klinički psiholog Linda Bler, autorka knjige "Srećno dete" (The Happy Child).

Ovakvo Šajlino ponašanje može da ukazuje i na njenu želju za pažnjom.

"Često deca srednjeg uzrasta u velikoj porodici očajnički pokušavaju da nađu načine da privuku pažnju. Zbog toga su spremni na svekako bi je dobili", dodaje Bler.

Ona savetuje roditelje čije ćerke nose mušku garderobu i igraju se sa igračkama za dečake, kao i one čiji sinovi se igraju uglavnom sa lutkama da ne prenagljuju, nego da posmatraju, prihvate situaciju ipogledaju šta će se onda desiti.

"Tada, ako je u pitanju problem sa nedovoljno pruženom pažnjom, on će se sam od sebe rešiti. Ako se deca sama preispituju, imaju pravo na to. Ukoliko je stvar ozbiljna, dajte im vremena koliko im je potrebno da se odluče o svom polu", savetuje Bler.

Međutim, Linda dodaje da pre puberteta nema potrebe da roditelji traže stručnu pomoć za svoje dete.

"Sačekajte i vidite gde će to da odvede. Ništa ne mora pod obavezno da bude urađeno što pre. Ne treba ničega da se bojite, jer je to postepen proces", kaže Linda i dodaje da je najgora stvar koju roditelji mogu da urade jeste da brzaju sa svojim odlukama.