Alfred Hičkok, prema glasinama, zlostavljao je mnogo glumica. Tipi Hedren, koja nije mnogo poznata, osim po nekoliko reklama i po tome što je majka Melani Grifit i baka Dakote Džouns.Po prvi put je progovorila o svom iskustvu sa poznatim rediteljem. Hedrenova je nekada bila starleta u usponu koja je dobila priliku da glumi glavnu ulogu u Hičkokovim “Pticama”. Na početku je zaista dosta naučila od njega, ali stvari su se promenila kada ga je odbila nakon što je on želeo seks sa njom.

Pet dana na setu morala je da radi sa pravim pticama, koje su je grizle i vršile nuždu po njoj. Kada je tada nepoznata glumica priznala poraz i zatražila da ode sa projekta, godinama je Hičkok kontaktirao druge reditelje da joj ne daju nijednu ulogu.

Ona je sada jedna od najuticajnijih boraca za prava životinja i ima ogroman azil u Kaliforniji koji je osnovan 1970. godine.

Martin Šin umalo umro na snimanju "

Frensis Ford Kopola režirao je ovaj sada kultni film, priča je o misiji tokom Vijetnamskog rata koja je sama po sebi već dovoljno napeta, a tek kada se uzmu u obzir uslovi pod kojima je film sniman. Film je planiran da bude sniman u Vijetnamu 1969. godine, ali studio koji je finansirao snimanje se povukao.

Projekat nije oživeo sve do 1976. godine kada je Kopola preuzeo stvari u svoje ruke i rešio da snima film na Filipinima.

Tokom snimanja, mnogo nesreća se desilo. Ekipa filma dobila je tropsku bolest, a helikopter koji je trebalo da se koristi i scenama borbi pozvan je da se vrati u ratnu zonu jer se dešavao pravi rat vlade protiv pobunjenika. Upravo ti pobunjenici su se u jednom momentu približili lokaciji filma.

U jednom trenutku zvezda filma, Martin Šin imao je srčani udar u džungli, a Kopola je objašnjavao kako je Martin sam kriv za to. Nije ni čudo što je posle toga pola ekipe napustilo projekat, ipak kada je film napokon video “svetlost dana”, bio je pravi uspeh i veruje se da je jedan od najboljih filmova svih vremena.

Čarobnjak iz Oza

Brojne su glasine o mentalnom, fizičkom i seksualnom zlostavljanju na snimanju ovog filma. Počećemo sa užasnim uslovima za rad: snimanje je trajalo i po šesnaest časova a mnogi glumci su nosili neudobne kostime.

Badi Ibzen, koji je igrao ulogu Limenog, završio je u bolnici zbog komplikacija sa plućima izazvane maskom koja je u sebi sadržala aluminijumsku prašinu.

Ni zla veštica nije bila bolje sreće, njena zelena maska bila je bazirana na bakru i otrovna ukoliko bi dospela u organizam, tako da glumica nije mogla ništa da jede tokom snimanja.

Zatim, Džudi Garland koja je bila druga po redu najmanje plaćenih glumaca u filmu.

Poznato je takođe da joj se na setu udvarao direktor MGM-a, a to je išlo toliko daleko da je udvaranje prešlo u uznemiravanje. Zvao ju je “mali grbavac” jer je Džudi imala blago povijenu kičmu, pa su je primoravali da nosi korset kako bi je ispravila , a poznato je da su joj ljudi iz MGM studija davali drogu da bi uspela da izdrži naporne dane na snimanju. Nakon što bi je uzela, Džudi je imala problem da se koncentriše pa su je kolege sa snimanja često šamarale ne bi li došla sebi.

Okrutnost prema životinjama u “Ben Huru”

U prvoj polovini dvadesetog veka Holivud nije imao propise o zaštiti životinja koje su korišćene za snimanje filmova. Pa tako tokom snimanja filma “Ben Hur” uginulo je više od 100 konja. U vesternima konji su često stradali na setovima čak i oni dresirani da izvedu tražene trikove.

U filmu “Apokalipsa danas” iskasapljen je jedan vodeni bivo mačetom. I konačno nakon višedecenijskog javnog pritiska zbog maltretiranja životinja, 1988. godine doneti su propisi kojima je utvrđeno ponašanje prema životinjama na setu.

Posle toga, životinje su dobile bolje “uslove za rad”, mada pojedine filmove i dalje prate razne priče, a najnovija se tiče filma “Pijev život” tokom čijeg snimanja jedan tigar umalo nije uginuo.

Konzumiranje droge na i van snimanja

Ne iznenađuje činjenica da je bilo dosta eksperimentisanja sa drogama na snimanju nekih od holivudskih najvećih hitova, što opet vodi u drugu priču o glumcima koji ne mogu da se otrgnu od ove loše navike. Mnogi glumci javno su govorili o svojoj zavisnosti a neki su objavljivali svoja iskustva sa drogama.

Na primer, ljudi koji su sarađivali sa Džekom Nikolsonom 70-ih i 80-ih svedočili su da je svakodnevno konzumirao alkohol i kokain. A sam Nikolson je priznao da mu “urađenost” pomaže u kreativnom procesu, dok je njegova bivša devojka tvrdila da je kokain uzimao u svakoj pauzi snimanja.

Denis Kvejd otkriva kako je kokain 70-ih bio toliko uobičajna stvar da je čak deo bužeta filma pod stavkom “novac za sitne troškove” izdvajan za nabavku ove droge.