Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Aktuelno

UPOZNAJTE GREGA, NAŠEG SUGRAĐANINA

Amerikanac iz Beograda

Autor: N.Mandić | 16.03.2015 - 14:10:00h | Komentara: 0

Ako biste ovih dana zaustavili na ulici Grega Dekjura i upitali ga odakle je, on bi vam rekao da je iz Beograda, iako je ovde prvi put stigao 2003. godine kada je imao nešto više od trideset godina. Drugi put u naš glavni grad dolazi 2005, da bi dolazak u prestonicu Srbije 2007. za njega bio i definitivan.

Greg de Cuir Jr

Greg Dekjur | Foto: M. Mitrović

Od tada je prošlo skoro punih osam godina, kako je ovo njegov dom. Dom u kome je pre nekoliko godina izgradio i porodicu, sa devojkom iz Beograda, sa kojom ima i dvoipogodišnjeg sina. Svoju sadašnju suprugu upoznao je u biblioteci jer su im pažnju privukle iste knige iz oblasti filma. Ne pada mu na pamet da se vrati u rodni Los Anđeles (on je četvrta generacija naseljena u L.A.-u) jer je tamo, kako kaže, život skup i brz, pa je taj grad, o kome mnogi Beograđani maštaju, dobar samo ako si singl i juriš karijeru.
- Beograd je moj dom, volim da u šali kažem da je moj sin “pola Srbin, pola Zemunac”. Los Anđeles više nije moj grad, već je to Beograd u kome sam stvorio porodicu - kaže Greg na početku razgovora za "Alo!"

Greg de Cuir Jr

Greg Dekjur, junior, u Beogradu je pronašao dom| Foto: M. Mitrović

Te, 2003, Greg Dekjur (Greg de Cuir, Jr) je završao master studije o istoriji filma i želeo je da definitivno nešto promeni u svom životu. Na nagovor svog profesora Miše Nedeljkovića dolazi na dve nedelje u Beograd i počinje da  proučava našu kinematografiji, naročito period jugoslovenskog "crnog talasa".
- Godinama sam radio u Holivudu za “Nickelodeon Animation Studio” kao i za MTV. U jednom trenutku sam osetio zasićenje. Završavao sam master studije. Rešio sam da napustim i posao i Los Anđeles i pitao sam se “šta je sledeće”? Profesor Nedeljković me je pozvao da dođem sa njim, u svojstvu njegovog asistenta na dve nedelje u Beograd. Ta ideja mi se baš dopala jer nikada ranije nisam putovao van Amerike. Dve godine kasnije, došao sam ponovo u Beograd, da bi se posle trećeg dolaska, 2007. ovde i zaposlio na televiziji “Metropolis”. - priča Greg.

Greg de Cuir Jr

Suprugu je upoznao u biblioteci, ima sa njom i dvoipogodišnjeg sina| Foto: M.Mitrović

Na ovoj tv stanici, koja je u međuvremenu ugašena, a koja se uglavnom bavila sadržajima iz oblasti kulture, Greg je dobio da vodi muzičku top listu, a potom se “bacio” na snimanje dokumentaraca iz oblasti muzike.
- Prvo sam vodio inostranu listu, Top 20, što mi je bilo skroz simpatično jer sam ja neko ko je u SAD radio na MTV, koja je izvorište za projekte tog tipa. Posle sam krenuo u realizaciju emisija, pa sam tako snimio dokumentarce o bendovima “Rare” i “Orthodox celts”, kao i serijal o hop-hop muzici. Time sam se bavio skoro dve godine. Paralelno sam bio na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti i svoje “crnotalasno” istraživanje privodio kraju. Posle angažmana na “Metropolisu” počeo sam da radim kao “frilenser”, a tako i danas funkcionišem. Radim za nekoliko različitih organizacija, pišem članke, eseje, kataloge za knjige, prevodim (pisano) sa srpskog na engleski jezik jer malo je prevodilaca kojima je engleski maternji jezik. Saradnik sam i nekoliko filmskih festivala.
Greg je zadovoljan jer je u Begradu uspeo da se ostvari i živi kao nezavisni, slobodni, "radnik u kulturi". Navikao se na sve to... Smatra da u životu uvek predstavlja izazov da probaš da radiš ono što voliš. Za sada, nema nameru da se sa porodicom vraća u Los Anđeles.

Slododni umetnik
Greg Dekjur, je slobodni autor, predavač, prevodilac i pisac koji živi i radi u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu dramskih umetnosti i napisao je knjigu “Jugoslovenski crni talas” (Yugoslav Black Wave) koju je objavio Filmski centar Srbije. Urednik je žurnala “NECSUS”.

- U Los Anđelesu je mnogo teško da se živi, ako imaš porodicu i decu. Kada si sam i želiš karijeru onda je to ok. Ali, za porodicu je to preskup i opasan grad za život. Da nisam želeo da ga napustim, to nikada ne bih ni učinio. Ne mogu da kažem da ga uopšte ne volim jer su tamo moji koreni. Ali, u L.A.-u bih morao da imam mnogo jake klijente da bi bio frilenser i od toga živeo. Ljudi iz celog sveta hrle u L.A. u nadi da će tamo da pronađu bolji život. Vrlo je malo “domaćina” tamo, uglavnom su došljaci. Dobro, možda bih za svoju porodicu mogao da kažem da smo dugo u tom gradu jer smo se, iz Luizijane, doselili posle Drugog svetskog rata - priča Greg i dodaje da su ga roditelji svesrdno podržali u odluci da napusti Ameriku.
- Tako sam odgajan, da je sasvim normalno seliti se. Dobro, ja sam ipak otišao na potpuno drugi kraj sveta (smeh). Moji roditelji su već nekoliko puta bili ovde, kao i sestra i drugari sa fakulteta. Ovog leta očekujem da mi u u goste dođu još neki rođaci. Ono što ljudi u Evropi ne razumeju je da nije normalno da Amerikanci imaju pasoš. Normalno je da imaju vozačku dozvolu, ali je potpuno O.K. da nemaju pasoš. Jer, nemaju Amerikanci toliko, ni para ni hrabrosti, da bi odande nekuda putovali, mislim van zemlje. Srednja klasa i tamo nestaje. Ili si bogat ili si siromašan. Postoji tu još jedna stvar. Amerikanci i odrastaju sa tim stavom da su oni “centar sveta” i da nema potrebe da idu bilo kuda jer u Americi imaš sve. Prednost Evrope je upravo u tome što ti za 50 evra i sat, dva, možeš da odeš u neku drugu zemlju. Amerikanci to ne mogu - kaže Greg.

Greg de Cuir Jr

Ne razmišlja o povratku u Los Anđeles| Foto: M.Mitrović

Tokom razgovora na ovu temu podsetio se i jedne stare izreke koja bi u našem prevodu glasila “trava je uvek zelenija na drugoj strani” (the grass is always greener on the other side). Često smo skloni da mislimo da je negde drugde sigruno mnogo bolje nego ovde, a nije ni mali broj ljudi iz Srbije koji o svojoj budućnosti razmišljaju, upravo u pravcu američkog kontinenta.
- Kada ljudi odavde odu u Ameriku i kada tamo započnu borbu za opstanak možda i uvide da i nije to tamo tako sjajno. Istina je da je L.A. interesantan grad, Holivud je tu...ali je u njemu život mnogo težak. Svima onima koji maštaju o Njujorku, Los Anđelesu ili Majamiju savetovao bih i da pokušaju da žive tamo. Možda će im i poći za rukom...Mislim da je u životu najvažnije pronaći svoj dom, svoj kutak na ovom svetu. Želja za promenom je dobar motiv da date sve od sebe i uradite nešto drugačije, bez obzira da li ste u Americi, Kini...Sledite svoje snove. Ako ste mladi i slobodni za vas nema prepreka - zaključuje na kraju naš sagovornik.

Predavanje u Peronu
Grega Dekjura moći ćete da čujete i vidite već sutra uveče u klubu Peron u Savamali. On će tada, po prvi put u javnosti, predstaviti nova saznanja do kojih je došao, a tiču se istorije crnotalasnog filma.


Filmovi koje će predstaviti i o kojima će se diskutovati su:


Look Out, Hooligans! (Jerzy Hoffman, Edward Skorzewski, 1955, 12 min.)
Kuda idemo ne pitajte (Tomislav Gotovac, 1966, 10 min.)
Poslednja postaja (Joze Babic, 1971, 87 min.)


Ujedno, ovom prilikom on će predstaviti i filmski program u Peronu.

Dobrodošli!

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP