Biznismen Milan Beko rekao je danas novinarima nakon šestočasovnog saslušanja u policiji da je policiji i Tužilaštvu pokušao da ukaže na razloge zbog kojih je godinama stvaran privid o navodnim nezakonitostima u postupku sekundarne privatizacije Luke Beograd.

"Mislim da sam nakon šest sati uspeo da objasnim policiji i Tužilaštvu sve okolnosti oko preuzmanja akcija Luke Beograd i da ukažem na razloge zašto je stvaran privid o navodnim nezakonitostima u postupku sekundarne privatizacije Luke", rekao je Beko.

To se, prema njegovim rečima, pre svega odnosi na pokušaj nekih struktura da prikriju nezakonitosti oko dodeljivanja 14,1 hektara zemljišta Luke Beograd jednom drugom korisniku.

"Zatim dodeljivanja i 4,6 hektara zemljišta na Adi Huji korisniku koji nije bio zakonit", rekao je Beko.

On je napomenuo da je u vezi sa tim slučajem policiji predao svu potrebnu dokumentaciju i naglasio da je saslušan u svojstvu građanina, kao i da je saslušanju prisustvovao i tužilac.

Na pitanje da li se plaši da će da bude uhapšen kao vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mišković, Beko nije hteo da odgovori već se brzim hodom uputio ka crnom "mercedesu" u kome ga je čekao vozač i otišao.

Beko je zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova napustio sam.

Savet za borbu protiv korupcije je još 2010. godine podneo krivične prijave protiv 17 osoba, između ostalog Milana Beka, ali i bivšeg ministra privrede Predraga Bubala zbog, kako su naveli, zloupotrebe položaja prilikom privatizacije "Luke Beograd" 2005. godine.

Osim Bubala i Beka, krivičnom prijavom Saveta, po kojoj su zloupotrebom službenog položaja oštetili državu za više od 20 miliona evra, obuhvaćeni su i Milko Štimac, Dejan Malinić, Đorđe Jovanović, Dušan Bajec, Miodrag Đorđević, Goran Mrđa, Aleksandar Gračanac, Vladeta Čolić, Vladeta Blagojević, Mirko Vasiljević, Dušan Kosovac, Danijel Cvjetičanin, Đorđe Mihovilović, Zorica Kostić – Jovanovski i Miroslava Drobac. Milan Beko se u toj krivičnoj prijavi tereti za krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela.

Luka "Beograd" je smeštena na jednoj od najatraktivnijih lokacija u centru Beograda, a Urbanističkim planom koji je usvojen posle prodaje predviđeno je da na prostoru koje pripada Luci, od 220 hektara, kao i na zemljištu nizvodno od Luke, površine 500 hektara, bude izgrađen stambeno poslovni prostor, a Luka izmeštena.

Preduzeće Luka "Beograd" privatizovano je po Zakonu o svojinskoj transformaciji 1998. godine.

Posle sprovedenog prvog kruga svojinske transformacije, Akcijski fond je posedovao 30,88 odsto akcija, Fond PIO 10 odsto, dok je preostalih 59,12 odsto bilo u vlasništvu malih akcionara.

Luka "Beograd" je potom za oko 50 miliona evra, otkupom akcija od države i akcionara, kupio luksemburški investicioni fond "Vorldfin".