Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Aktuelno

PROF. DR BRANIMIR ALEKSANDRIĆ (64), SPECIJALISTA SUDSKE MEDICINE, O ZLOČINIMA U SRBIJI

Bojim se da će
biti još masovnih ubica!

Autor: B. Jelovac | 14.04.2013 - 11:55:00h | Komentara: 2

„Skoro me nešto nije tako pogodilo, nagledao sam se u životu svega i svačega ovde u Intitutu, od devedesetih, preko ratišta u Vukovaru do Bosne i Kosova. Uvek se trudim da kao profesionalac isključim emocije, ali kada je tih 13 tela bilo kod nas na obdukcionim stolovima, nije mi to uspelo. Osim što je njih dve trećine ubijeno na spavanju, posebno me pogodilo detence, koje je jadno ubijeno u krevetu pored majke, a ubica mu je pucao posred čela sa desetak centimetara, a onda i po telu. Prosto ne može da vas ne dotakne kada vidite jedno takvo masovno stradanje apsolutno nevinih ljudi koji su zbog nečije ludosti izgubili glave“, kaže za „Alo!“ profesor dr Branimir Aleksandrić (64), specijalista sudske medicine, povodom nezapamćene tragedije u Velikoj Ivanči kraj Mladenovca, kada je Ljubiša Bogdanović (60) pre pet dana ubio 13 osoba.

Branimir Aleksandrić

Prof. dr. Branimir Aleksandrić na svom radnom mestu| Foto: Dušan Milenković

 

U Srbiji će u budućnosti biti sve više porodičnih ubistava
i možemo očekivati da će se neko popeti na Beograđanku
li hotel „Slavija“ i pucati u prolaznike slično kao u Americi

- Obdukcije smo radili dva dana, u sredu i četvrtak, dok smo u petak završili obdukciju ubice koji je u međuvremenu preminuo. Sa godinama u našem poslu postajete profesionalac, shvatite da se morate truditi da ne unosite emocije u ono što radite, pa pomalo oguglate. Jeste sve to za mene rutina, osim onoga što me emotivno dotakne. U ovom slučaju ne možete a da ne razmišljate da su ti ljudi nastradali ni zbog čega i da ne pomislite kako je njihovim najbližima i da vas otuda ne boli ljudski bol zbog doživljene nesreće. S druge strane, bilo mi je teško jer kad vidite tako veliki broj apsolutno nevinih ljudi, vidite u kakvom svetu živite - priča za „Alo!“ Aleksandrić, koji već decenijama vrši obdukcije u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu.

Branimir Aleksandrić

Soba za obdukciju u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu | Foto: Dušan Milenković

Devedesetih je dnevno bilo nekoliko ubistava na beogradskim ulicama, da je li tada ipak, uslovno rečeno, bilo više stvari koji su vas šokirale?

- Ljude iz naše struke teško da šta može da šokira jer kada je telo na stolu, razmišljate o tome da treba da prikupite što više dokaza za slučaj. Devedesetih je bilo zaista strahota videti sve te izrešetane ljude. Sećam se da sam, kad sam radio obdukciju Aleksandra Kneževića Kneleta, bio preneražen i da sam razmišljao o tome koji to monstrum može da puca čoveku u potiljak i da mu raznese glavu kao lubenicu. Danas vam je to postalo ko od šale, kada radimo takve obdukcije, to nam je gotovo pa običan slučaj - kaže Aleksandrić.

Radili ste obdukcije i na ratištima i 35 godina ste obducent, šta pamtite kao slučaj koji vas je najviše pogodio?

- Emotivno mi je najteže pala identifikacija nastradalih u bombardovanju zgrade RTS-a. Taj užas, kada imate samo delove tela, recimo jedan prst ili samo kožu s lica, a vi morate da pokojniku date ime i prezime, nešto je što nikada neću zaboraviti. Teško mi je i kada radimo slučajeve silovanja, pogotovo ako je reč o devojčicama, a potresao me je i slučaj kolektivnog samoubistva porodice Gradiška pre osam godina u Zemunu, kada je majka ubila svoja dva sina, muža, pa sebe. Znate šta znači odlučiti se i ubiti svoje dete.

Da li ste tokom tolikih godina rada ikada pomislili da će u Srbiji biti takozvanih masovnih ubistava, uglavnom tipičnih za Ameriku?

- Masovna, ali i porodična ubistva, uvek su odraz egzistencijalnog beznađa. Amerika, nažalost, nije samo ono što mi ovde gledamo na filmovima. Treba zaći u unutrašnjost... Videćete ekonomsku bedu i otud tolike pucnjave ljudi i masovna ubistva. Nažalost, ja sam još u jednom intervjuu početkom 2000. godine predvideo da će u Srbiji u budućnosti biti sve više porodičnih ubistava i da možemo očekivati da će se neko popeti na Beograđanku ili hotel „Slavija“ i pucati u prolaznike slično kao u Americi.

Branimir Aleksandrić

Najteže mu je pala obdukcija stradalih radnika RTS-a | Foto: Dušan Milenković

Na osnovu čega ste to tada zaključili?

- Ovaj narod je devedestih živeo u apsolutnom haosu, ali u to vreme inflacije ljudi su bili preokupirani samo željom da se prehrane. Nada u bolji život došla je 2000. i nešto je krenulo da se menja. Ipak, sa jedne strane imali ste ljude koji su počeli da razmišljaju ne samo o korici hleba, nego i o boljem životu i ostalim perspektivama, a s druge strane naša realnost su bili uništena privreda, fabrike i ljudi bez posla. Sve to napravilo je haos u glavama koji rezultira nezadovoljstvom koje se samo gomila i sada dolazi do pucanja kočnica. Otuda imamo sve više ubistava najbližih, a sada i masovna ubistva.

Javnost u Srbiji je svojevremeno bila šokirana slučajem Danijela Jakupeka, koji je 2007. ubio i isekao na delove petogodišnjeg dečaka i njegovog ujaka u Novim Banovcima, sada gotovo da svakog meseca imamo slično ubistvo. Da li mislite da postoji opasnost da i masovna ubistva postanu češća u Srbiji?

- Ja se toga i pribojavam. Nažalost, već sam radio obdukciju starice kojoj su upali u kuću i ubili je zbog obične vreće krompira. Takve stvari me strašno brinu. Ako pogledate i slučaj ubice iz Velike Ivanče, koji je ubio sina, majku, rođake i ono dete... Ne znam kud ćete veći jad od toga! Iako se svi pitamo da li je moguće i zašto, zapravo istina je da ne vredi ljudima bistre pameti da pokušavaju da tako nešto shvate. U našem poslu se, nažalost, nauči da ništa nije nemoguće.

Branimir Aleksandrić

Već sam radio obdukciju starice kojoj su upali u kuću i ubili je zbog obične vreće krompira: Branimir Aleksandrić | Foto: Dušan Milenković

Nikad ne ide na sahrane!
Iako ga, kako kaže, ne potrese ono što radi u obdukcionoj sali, profesora Aleksandrića potresa da vidi bol ljudi koji su izgubili najbliže, tako da nikada ne ide na sahrane. Zanimljivo je i da je njegovo prvo radno mesto bilo 1974. u SAD, odakle se, međutim, ubrzo vratio.


- Zaključio sam da to nije za mene. Prosto, odlično zarađujem, ali nemam vremena da potrošim te pare niti s kim. Džaba mi bilo i što je umesto tada našeg jedinog RTS 1 i RTS 2 bilo stotine kanala, kad nemam kad ni TV da gledam. Zato sam se lepo vratio u našu zemlju - priča Aleksandrić.

Poslednji komentari
  • dragance Vreme: 14.04.2013 12:24h

    ma daj nelupaj,sad ste svi pametni,a ko bi predpostavio da ce ubica biti fin i lojalan gradjanin bez ikakvih prekrsaja ili slicno,ko vas je ucio u skoli nije vas dobro izucio,za sve ovo sto nam se desava krivo je drustvo koje nas okruzuje

  • Dragica Vreme: 14.04.2013 12:36h

    Narodu je oduzeta cak i nada u bolje sutra. Drzava bi pre svega trebalo da vrati nadu ljudima. Cudi me da se niko nije upitao da li je nepostizanje dogovora sa Pristinom i odlaganje pregovora o datumu imalo uticaja? Ovaj covek je preziveo klanicu u Vukovaru, sta ako se uplasio nove mobilizacije i moguceg odvodjenja njegovog sina na neko novo ratiste? A sin mu nije bio ozenjen, nije ostavio naslednika? Njegova supruga tvrdi i da se bojao nemastine...Nada u bolje sutra je ubijena, a cenu su platili, kao i obicno, nevini!

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP